Malo koja stomatološka intervencija nosi tako lošu reputaciju kao lečenje kanala, a da je pritom toliko pogrešno shvaćena. U svesti mnogih ljudi ona je sinonim za bol i nešto čega se treba plašiti, dok je u stvarnosti upravo suprotno, jer se lečenje kanala korena zuba, stručno zvano endodoncija, radi da bi se bol uklonio i da bi se zub spasao od vađenja. U ovom tekstu objašnjavamo šta je zapravo lečenje kanala, kada je potrebno, kako izgleda sam postupak i, što najviše zanima pacijente, da li lečenje kanala boli, kako biste ovoj intervenciji prišli bez nepotrebnog straha.
Napomena: ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje pregled kod stomatologa. Procenu da li je lečenje kanala potrebno donosi stomatolog na osnovu pregleda i snimka.
Da bismo razumeli lečenje kanala, treba prvo znati kako je zub građen, jer zub nije samo tvrda, bezosećajna materija. U njegovoj sredini nalazi se zubna pulpa, meko tkivo bogato nervima i krvnim sudovima, koje se proteže kroz kanale korena zuba sve do vilične kosti. Dok je pulpa zdrava, ona hrani zub i daje mu osećaj, ali kada se iz nekog razloga inficira ili upali, nastaje problem, jer zapaljena pulpa u zatvorenom prostoru zuba izaziva bol i, ako se ne leči, širi infekciju ka korenu i okolnom tkivu. Upravo tu na scenu stupa endodoncija, jer se lečenje kanala svodi na to da se inficirana ili oštećena pulpa ukloni, da se kanali korena temeljno očiste i dezinfikuju, a zatim hermetički zatvore i zapune, čime se infekcija zaustavlja, a zub se čuva na svom mestu. Drugim rečima, lečenje kanala nije uzrok bola, već rešenje za bol, jer se njime uklanja upravo ono tkivo koje boli i spasava zub koji bi se inače morao vaditi.
Postoji nekoliko situacija u kojima lečenje kanala korena zuba postaje neophodno, a gotovo sve se svode na to da je pulpa zahvaćena upalom ili infekcijom. Najčešći uzrok je duboki karijes, koji, ako se na vreme ne sanira, prodire kroz zub sve do pulpe i inficira je, pa se tada plombom više ne može rešiti, već je potrebno lečenje kanala. Do oštećenja pulpe može dovesti i napuknut ili polomljen zub, kroz čiju pukotinu bakterije stižu do nerva, kao i ponovljene stomatološke intervencije na istom zubu ili trauma, odnosno jak udarac. Znaci koji upućuju na to da bi lečenje kanala moglo da bude potrebno jesu jak, često pulsirajući zubobolja, izražena i dugotrajna osetljivost na toplo i hladno koja ne prolazi ni kada nadražaj nestane, bol pri zagrizu i žvakanju, kao i oticanje desni ili pojava gnoja u predelu zuba. Ipak, vredi znati i da zub ponekad boli jako, a onda bol naglo prestane, što ne znači da je problem nestao, već često da je nerv odumro, pa je i tada potrebno lečenje kanala, zbog čega je pregled kod stomatologa neophodan čak i kada bol popusti.
Iako mnogi zamišljaju lečenje kanala kao nešto komplikovano i mučno, sam postupak je danas rutinski i precizan, a odvija se kroz nekoliko logičnih koraka. Najpre stomatolog na osnovu pregleda i rendgen snimka utvrđuje stanje zuba i broj i oblik kanala korena, jer je snimak ključan da bi se lečenje obavilo tačno i temeljno. Zatim se predeo zuba obezboli lokalnom anestezijom, nakon čega se pristupa zubu, uklanja se karijes i otvara pristup do pulpne komore i kanala. Sledi najvažniji deo, a to je uklanjanje inficirane pulpe i čišćenje kanala korena, pri čemu se kanali pažljivo obrađuju, proširuju i temeljno dezinfikuju, kako bi se iz njih uklonile sve bakterije i zaostalo tkivo. Kada su kanali čisti i suvi, oni se hermetički pune i zatvaraju posebnim materijalom, čime se sprečava ponovni ulazak bakterija, a zub se na kraju obnavlja plombom ili, kod jače oštećenih zuba, krunicom, kako bi mu se vratili i funkcija i čvrstina. U zavisnosti od stanja zuba i broja kanala, lečenje se ponekad završava u jednoj, a ponekad u više poseta, o čemu stomatolog odlučuje prema konkretnom nalazu.
Ovo je pitanje koje najviše brine pacijente, a odgovor je ohrabrujuć, jer se lečenje kanala danas obavlja pod lokalnom anestezijom, što znači da je zub tokom celog zahvata potpuno obezbolen, pa pacijent ne oseća bol, već najviše pritisak i to da se na zubu radi. Predstava o lečenju kanala kao izuzetno bolnoj intervenciji uglavnom potiče iz prošlosti i iz činjenice da ljudi mešaju bol koji je doveo do lečenja sa samim lečenjem. Naime, upravo je zapaljena pulpa ono što izaziva jak zubobolja pre intervencije, a lečenje kanala taj bol uklanja, jer se inficirano tkivo koje boli tokom postupka i odstranjuje. Sasvim je normalno da nakon zahvata, kada anestezija prođe, zub bude blago osetljiv ili napet nekoliko dana, naročito pri zagrizu, ali je ta nelagoda obično blaga i prolazna, a po potrebi se ublažava uobičajenim sredstvima prema uputstvu stomatologa. Ukratko, umesto da bude izvor bola, lečenje kanala je zapravo ono što bol rešava, pa straha od same intervencije zaista ne treba da bude.
Moglo bi se pomisliti da je jednostavnije izvaditi bolan zub nego prolaziti kroz lečenje kanala, ali u stvarnosti je očuvanje sopstvenog zuba gotovo uvek bolje rešenje, i to iz više razloga. Prirodan zub, čak i kada mu je uklonjen nerv, i dalje najbolje obavlja svoju funkciju u vilici, održava razmak prema susednim zubima i sprečava njihovo pomeranje, kao i probleme sa zagrizom koji nastaju kada zub nedostaje. Vađenje zuba, s druge strane, ostavlja prazninu koju kasnije treba nadoknaditi implantom ili drugom protetskom nadoknadom, što je složeniji i zahtevniji put od toga da se sopstveni zub sačuva na vreme. Upravo zato je endodoncija toliko važna, jer omogućava da se zub koji bi inače bio izgubljen spase i nastavi da služi godinama, pa se lečenje kanala s pravom posmatra kao način da se očuva prirodan osmeh, a ne kao nešto čega se treba plašiti.
Pošto se problemi sa pulpom retko povlače sami, a najčešće se pogoršavaju, važno je javiti se stomatologu na prve znake, jer se lečenje kanala lakše i jednostavnije obavlja kada se započne na vreme. To znači da ne treba čekati da bol postane nepodnošljiv, niti se oslanjati na tablete da bi se problem „preturio”, jer analgetik samo prikriva simptom, dok uzrok ostaje i tiho napreduje. Svaki jak ili uporan zubobolja, izražena osetljivost na toplo i hladno, bol pri zagrizu ili oticanje u predelu zuba znak su da treba potražiti stručnu pomoć, jer pravovremena procena omogućava da se zub spase uz jednostavnije lečenje.
