Mnogi pacijenti za cistu na zubu saznaju potpuno slučajno, na snimku koji je rađen zbog nečeg sasvim drugog, pred ugradnju implantata, pred ravnanje zuba ili na redovnom pregledu. Nema bola, nema otoka, zub izgleda zdravo, a na snimku se vidi tamna senka u kosti. Upravo zato je cista vilice jedno od stanja koje dugo ostaje neprimećeno, a vremenom može da naraste, oslabi kost i ugrozi okolne zube. U ovom tekstu objašnjavamo šta je cista u vilici, koje vrste postoje, zašto nastaju, kako se otkrivaju, kako izgleda hirurško uklanjanje ciste i kako teče oporavak posle zahvata.
Cista je šupljina u kosti obložena tankom opnom, koja je najčešće ispunjena tečnošću ili mekom masom. U vilici nastaje kada se ćelije zaostale iz perioda razvoja zuba aktiviraju, najčešće zbog upale ili poremećaja u razvoju zuba. Cista raste veoma sporo, mesecima i godinama, i postepeno potiskuje i razgrađuje kost oko sebe. Dok je mala, ne pravi nikakve tegobe, pa pacijent nema razloga da posumnja da nešto nije u redu. Tek kada naraste ili se inficira, javljaju se otok, pritisak, bol ili pomeranje zuba. Važno je znati da se cista sama od sebe ne povlači i ne leči lekovima, već isključivo hirurški.
Najčešća je radikularna cista, koja nastaje na vrhu korena zuba sa mrtvim ili inficiranim nervom. Hronična upala oko vrha korena, često posle dubokog karijesa, povrede ili loše urađenog lečenja kanala, podstiče rast ciste. Druga po učestalosti je folikularna cista, koja se razvija oko krunice zuba koji nije izrastao, najčešće oko impaktiranog umnjaka ili očnjaka. Postoji i keratocista, ređa, ali značajna jer ima veću sklonost ponovnom javljanju posle uklanjanja, pa zahteva pažljivo lečenje i duže praćenje. Pored njih, postoje i ciste koje nisu vezane za zube, na primer u sinusu ili u mekom tkivu. Tačnu vrstu ciste potvrđuje tek patohistološki nalaz posle operacije.
Cista raste polako i ravnomerno, pa kost i okolna tkiva imaju vremena da se prilagode, bez naglog pritiska na nerve. Zato većina pacijenata nema nikakvih tegoba godinama. Kada simptomi ipak nastanu, najčešći su blagi osećaj pritiska ili punoće u vilici, otok na desni ili na licu, osetljivost zuba na dodir ili zagrizanje i pomeranje ili razmicanje zuba. Ako se cista inficira, pojavljuju se bol, crvenilo, gnojni sadržaj i neprijatan ukus u ustima. Kod većih cisti u donjoj vilici može se javiti i utrnulost usne ili brade, jer cista pritiska nerv koji prolazi kroz kost. Retko, velika cista toliko oslabi vilicu da postoji rizik od preloma pri jačem udarcu.
Osnovna metoda za otkrivanje ciste je rendgen snimak, pre svega panoramski snimak zuba, poznat kao ortopan. Na njemu se cista vidi kao jasno ograničena tamna senka u kosti, najčešće uz vrh korena ili oko nerazvijenog zuba. Kod većih promena ili kada je potrebno precizno planiranje zahvata, radi se 3D snimak CBCT, koji prikazuje tačnu veličinu ciste, njen odnos prema korenovima susednih zuba, nervu, sinusu i dnu nosa. Stomatolog proverava i vitalnost okolnih zuba, jer od toga zavisi da li zub može da se sačuva. Konačnu dijagnozu daje analiza tkiva posle uklanjanja ciste. Zbog toga je važno da se odstranjeno tkivo uvek pošalje na patohistološki pregled.
Ovo je jedno od prvih pitanja koja pacijenti postavljaju, a odgovor zavisi od veličine ciste, stanja zuba i kosti oko njega. Kod manjih radikularnih cisti zub se često može spasiti lečenjem kanala korena, jer se posle uklanjanja infekcije mala promena ponekad povuče sama. Kada cista ne reaguje na lečenje kanala ili je veća, radi se apikotomija, hirurško uklanjanje vrha korena zajedno sa cistom, uz očuvanje ostatka zuba. Ako je zub previše oštećen, sa pukotinom korena, jakim karijesom ili bez dovoljno potporne kosti, najbolje rešenje je vađenje zuba i uklanjanje ciste u istom zahvatu. Kod folikularnih cisti oko impaktiranih umnjaka zub se gotovo uvek vadi zajedno sa cistom.
Cistektomija je najčešći način lečenja, a podrazumeva potpuno uklanjanje ciste zajedno sa njenom opnom. Zahvat se radi u lokalnoj anesteziji i za pacijenta je bezbolan, a oseća se samo pritisak i pomeranje tkiva. Hirurg pravi mali rez na desni, podiže sluzokožu, kroz tanak otvor u kosti pristupa cisti i pažljivo je odvaja od zdravog tkiva. Posle uklanjanja, šupljina se očisti, a rana zatvori šavovima. Kod velikih cisti, koje su blizu nerva ili sinusa, ponekad se primenjuje marsupijalizacija, postupak kojim se cista prvo otvori i smanji, pa se kasnije uklanja u drugom zahvatu. Zahvat obično traje od trideset minuta do sat vremena, u zavisnosti od veličine i položaja ciste.
Kada se cista ukloni, u kosti ostaje šupljina koja se vremenom sama popunjava novom kosti, obično tokom nekoliko meseci do godinu dana. Kod manjih šupljina ovaj prirodni proces je sasvim dovoljan. Kod većih defekata, pogotovo kada se na tom mestu planira ugradnja implantata ili kada treba ojačati vilicu, šupljina se popunjava koštanim zamenikom, uz zaštitnu membranu. Ovakav postupak ubrzava zarastanje, sprečava urušavanje okolne kosti i daje stabilnu osnovu za buduću protetiku. Odluka o tome da li je potreban koštani materijal donosi se na osnovu 3D snimka i plana dalje terapije. Kada se istovremeno planira implantat, hirurg unapred usklađuje ceo tok lečenja.
Posle zahvata može se očekivati blag otok, osetljivost i nelagodnost u prva dva do tri dana, što se dobro kontroliše lekovima protiv bolova i hladnim oblogama spolja na lice. Prvog dana treba izbegavati ispiranje usta, toplu hranu i napitke i fizički napor, a spavati sa blago podignutom glavom. Ishrana je meka i mlaka, bez žvakanja na operisanoj strani, a usta se od drugog dana nežno ispiraju propisanim rastvorom. Šavovi se skidaju posle sedam do deset dana. Pušenje i alkohol usporavaju zarastanje i povećavaju rizik od infekcije, pa ih treba izbegavati najmanje nedelju dana. Većina pacijenata se vraća uobičajenim obavezama već drugi ili treći dan.
Posle uklanjanja ciste potrebne su kontrolne rendgen snimke, najčešće posle šest i dvanaest meseci, kako bi se pratilo popunjavanje kosti. Kod keratocisti praćenje traje duže, i do nekoliko godina, zbog veće mogućnosti ponovnog javljanja. Na kontroli stomatolog proverava i okolne zube, stanje desni i eventualno tretirani zub. Ako je planirana ugradnja implantata, ona se radi kada kost dovoljno zaraste i ojača. Redovni stomatološki pregledi sa snimkom na svake dve godine najbolji su način da se nove ciste otkriju dok su male. Rano otkrivena cista znači manji zahvat, brži oporavak i veće šanse da se zub sačuva.
