Gutljaj hladne vode, sladoled, topla supa ili čak udisanje hladnog vazduha zimi mogu da izazovu kratak, oštar bol koji prostruji kroz zub. Mnogi to dožive kao manju neprijatnost i počnu da žvaću na drugu stranu ili da piju vodu sobne temperature. Međutim, osetljivi zubi su znak da je zaštitni sloj zuba na nekom mestu oštećen ili ogoljen, i taj uzrok vredi otkriti pre nego što problem postane veći.

Zašto zubi postaju osetljivi?

Zub je spolja pokriven gleđi, a u korenu cementom. Ispod njih se nalazi dentin, tkivo protkano hiljadama sitnih kanalića koji vode do živca. Kada gleđ oslabi ili se desni povuku i otkriju koren, ti kanalići ostaju otvoreni. Hladno, toplo, slatko ili kiselo tada pomera tečnost u njima, a živac to oseti kao kratak, oštar bol. Stručni naziv za ovo stanje je preosetljivost dentina.

Povlačenje desni i ogoljeni vratovi zuba

Jedan od najčešćih uzroka su povučene desni. Kada se desni povuku, otkriva se deo zuba koji je prirodno bio pokriven i koji nema gleđ. Povlačenje nastaje zbog bolesti desni, prejakog pranja, nepravilnog položaja zuba ili jednostavno sa godinama. Ogoljeni vrat zuba se prepoznaje kao žućkasta traka uz ivicu desni, a pacijenti često osete bol kada ga dodirnu noktom ili četkicom.

Može li pranje zuba izazvati osetljivost?

Može, ako se zubi peru pretvrdom četkicom i prejakim pritiskom, horizontalnim pokretima napred nazad. Vremenom se na vratovima zuba stvaraju klinasta udubljenja, a desni se povlače. Sličnu štetu prave i abrazivne paste za izbeljivanje koje se koriste svakodnevno. Preporučuje se meka četkica, nežni kružni pokreti i pasta sa niskom abrazivnošću. Električne četkice sa senzorom pritiska pomažu ljudima koji imaju naviku da pritiskaju previše.

Kisela hrana i pića koja nagrizaju gleđ

Erozija gleđi je drugi čest razlog osetljivosti. Gazirani sokovi, energetski napici, citrusi, sirće, belo vino i sportski napici omekšavaju površinu zuba. Ako se zubi peru odmah posle kiselog obroka, omekšana gleđ se lakše troši. Zato je bolje sačekati najmanje pola sata posle kiselog jela ili pića pre pranja, a usta odmah isprati vodom. Česta gorušica i povraćanje takođe izlažu zube kiselini i mogu dovesti do istanjenja gleđi.

Škrgutanje zubima i napukli zubi

Ljudi koji škrguću zubima ili ih stežu, najčešće noću i pod stresom, troše gleđ na grizim površinama i stvaraju sitne pukotine. Kroz njih nadražaji lakše dopiru do dentina. Napukao zub boli posebno pri zagrizu ili pri popuštanju zagriza, i taj bol se često teško lokalizuje. Kod škrgutanja stomatolog preporučuje noćnu udlagu, koja štiti zube od daljeg trošenja.

Da li osetljivost može biti znak karijesa?

Može. Karijes probija gleđ i otvara put ka dentinu, pa zub počne da reaguje na slatko, hladno i toplo. Osetljivost se javlja i oko stare plombe koja je popustila ili ispod koje se razvio novi karijes. Zbog toga osetljiv zub uvek treba pregledati, jer pasta za osetljive zube može da ublaži simptom, ali neće zaustaviti karijes koji napreduje.

Kada je bol znak ozbiljnog problema?

Kratak bol koji prestane čim se ukloni nadražaj najčešće ukazuje na preosetljivost dentina. Ako bol traje duže od pola minuta, javlja se sam od sebe, budi noću, pulsira ili se širi ka uhu i slepoočnici, verovatno je zahvaćen živac. To je znak upale pulpe, koja zahteva brzu intervenciju, najčešće lečenje kanala. Bol na toplo koji se smiruje hladnom vodom takođe je ozbiljan signal i ne treba ga odlagati.

Kako se leče osetljivi zubi u ordinaciji?

Lečenje zavisi od uzroka. Kod ogoljenih vratova zuba stomatolog nanosi fluoridni lak ili posebne preparate koji zatvaraju otvorene kanaliće u dentinu. Ako postoje udubljenja na vratovima, ona se popunjavaju kompozitnim materijalom u boji zuba. Karijes se leči i zub plombira, a napukao zub se štiti krunicom. Kod jako povučenih desni u obzir dolazi i hirurško pokrivanje korena tkivom desni. Kada je u pitanju škrgutanje, izrađuje se udlaga.

Paste za osetljive zube, kako rade?

Paste za osetljive zube sadrže sastojke koji smiruju nerv ili zatvaraju kanaliće u dentinu, kao što su kalijum nitrat, kalaj fluorid ili arginin. Efekat se ne oseća odmah, već posle dve do četiri nedelje redovnog korišćenja. Pastu treba koristiti dva puta dnevno, a nakon pranja ne ispirati usta obilno vodom, kako bi sastojci duže delovali. Može se i utrljati prstom na osetljivo mesto pred spavanje.

Kako sprečiti osetljivost zuba?

Prevencija počinje od pravilnog pranja, mekom četkicom i bez pritiska. Pomaže ograničavanje kiselih napitaka i njihovo pijenje uz obrok, a ne tokom celog dana. Redovni pregledi na šest meseci otkrivaju povlačenje desni, eroziju i početni karijes dok su promene male. Kod ljudi koji škrguću zubima noćna udlaga čuva gleđ dugi niz godina. Zdravi zubi bez osetljivosti zavise najviše od svakodnevnih navika.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled stomatologa, jer se uzrok osetljivosti i način lečenja utvrđuju tek posle pregleda.