Probudite se ujutru, a obraz je natekao, desni pulsiraju, zub boli i na najmanji dodir, a ponekad vas trese i temperatura. Zubni apsces je jedna od najneprijatnijih situacija u stomatologiji i jedan od najčešćih razloga zbog kojih pacijenti hitno traže termin kod stomatologa. Mnogi prvo pokušaju da se leče sami, toplim oblozima, rakijom ili antibiotikom koji im je ostao od ranije, i time često pogoršaju stanje. U ovom tekstu objašnjavamo šta je apsces zuba, kako nastaje, koji su simptomi, kada je otok lica hitno stanje, kako stomatolog i oralni hirurg leče infekciju i šta možete da uradite dok ne stignete na pregled.
Apsces je nakupina gnoja nastala kao reakcija organizma na bakterijsku infekciju. Kod zuba se gnoj skuplja u kosti oko vrha korena, u desni ili u mekim tkivima lica. Organizam pokušava da ograniči infekciju, pa oko nje stvara zaštitni zid, a pritisak gnoja unutar zatvorenog prostora izaziva jak, pulsirajući bol. Kada gnoj ne može da izađe, infekcija se širi kroz kost i meka tkiva, pa nastaje otok obraza, vilice ili područja ispod oka. Apsces nikada ne treba shvatati olako, jer se bez lečenja infekcija može proširiti na dublje prostore glave i vrata. Pravovremena intervencija gotovo uvek brzo donosi olakšanje i sprečava komplikacije.
Najčešći je periapikalni apsces, koji nastaje na vrhu korena zuba čiji je nerv odumro, obično zbog dubokog karijesa, pukotine ili povrede zuba. Parodontalni apsces nastaje u desni i kosti pored korena, najčešće kod pacijenata sa uznapredovalom parodontopatijom i dubokim džepovima oko zuba. Perikoronarni apsces javlja se oko delimično izraslog zuba, najčešće umnjaka, kada se ispod desni koja ga pokriva zadržavaju ostaci hrane i bakterije. Postoje i apscesi koji se šire u meka tkiva lica i vrata, i oni su najozbiljniji. Vrsta apscesa određuje način lečenja, pa je pregled i snimak zuba prvi korak.
Najčešći simptom je jak, pulsirajući bol u zubu ili vilici, koji se često širi ka uhu, slepoočnici ili vratu i pojačava se kada se legne. Zub je osetljiv na zagrizanje i dodir, a ponekad pacijent ima osećaj da je zub malo izdužen. Javlja se otok desni ili obraza, crvenilo i toplina iznad obolelog mesta, a na desni se može pojaviti mali mehurić iz kojeg izlazi gnoj, takozvana fistula. Česti su neprijatan ukus i miris iz usta, povišena temperatura, malaksalost i otečeni limfni čvorovi ispod vilice. Kada gnoj pronađe put napolje kroz fistulu, bol može naglo da popusti, ali to ne znači da je infekcija prošla. Upravo tada mnogi odlažu pregled, a problem se tiho nastavlja.
Postoje znaci koji ukazuju na to da se infekcija širi i da je potrebna hitna pomoć, bez čekanja termina. To su otok koji se brzo širi ka oku, ispod vilice ili na vrat, otežano gutanje, otežano disanje ili osećaj da jezik ne staje u usta. Hitno je i kada pacijent ne može da otvori usta više od prsta ili dva, kada ima visoku temperaturu sa drhtavicom, jaku malaksalost ili zbunjenost. Otok ispod oka koji zatvara kapak takođe traži brzu reakciju. U ovim situacijama treba odmah otići u hitnu službu ili pozvati 194, jer infekcija može da ugrozi disajne puteve. Posebno oprezni treba da budu dijabetičari, trudnice, stariji ljudi i pacijenti sa oslabljenim imunitetom.
Mnogi pacijenti veruju da će antibiotik izlečiti apsces, pa ga uzimaju sami ili traže recept preko telefona. Antibiotik može da smanji širenje infekcije i ublaži otok, ali ne može da ukloni uzrok, a to je inficiran nerv u zubu, džep u desni ili zub koji je izvor bakterija. Gnoj zatvoren u kosti ili mekom tkivu antibiotik slabo dostiže, pa se infekcija posle prestanka terapije najčešće vraća. Česte i nepotrebne kure antibiotika stvaraju otpornost bakterija, zbog čega kasnije lekovi slabije deluju. Zbog toga antibiotik u stomatologiji uvek ide uz lečenje zuba, a ne umesto njega. Lek treba piti isključivo po preporuci stomatologa i do kraja propisane terapije.
Prvi korak je da se gnoj isprazni i da pritisak popusti. Kod periapikalnog apscesa stomatolog otvara zub i čisti kanale, pa gnoj izlazi kroz zub i bol se brzo smanjuje. Kada je otok izražen, oralni hirurg u lokalnoj anesteziji pravi mali rez na desni, incizija i drenaža, kroz koji gnoj izlazi, a ponekad se postavlja i tanak dren na dan ili dva. Posle smirivanja infekcije sledi lečenje kanala korena, kojim se zub sačuva. Ako zub ne može da se spasi zbog pukotine, velikog razaranja ili gubitka kosti, zub se vadi i time se uklanja izvor infekcije. Kod parodontalnog apscesa čisti se džep oko zuba, a kod umnjaka se čisti prostor ispod desni i kasnije vadi umnjak.
Pacijenti se često plaše da će intervencija biti bolna, jer je bol već ionako jak. U stvarnosti, samo pražnjenje gnoja donosi brzo i veliko olakšanje, često već tokom intervencije. Upaljeno tkivo ponekad teže reaguje na anesteziju, pa stomatolog primenjuje odgovarajuće tehnike i dovoljnu dozu kako bi pacijent bio bez bola. Posle intervencije nekoliko dana može biti prisutna osetljivost, koja se kontroliše uobičajenim lekovima protiv bolova. Otok se povlači postepeno, najčešće za dva do četiri dana. Što se ranije dođe na pregled, zahvat je jednostavniji i oporavak brži.
Dok čekate pregled, bol i otok se mogu ublažiti uz nekoliko jednostavnih mera. Lek protiv bolova treba uzimati prema uputstvu, a usta nežno ispirati mlakom slanom vodom nekoliko puta dnevno. Hladan oblog spolja na lice, umotan u krpu, nekoliko minuta po nekoliko puta, smanjuje otok. Nikako ne treba stavljati topao oblog na otečen obraz, jer toplota ubrzava širenje infekcije. Ne treba bušiti ili pritiskati otok, stavljati aspirin ili rakiju na desni ni uzimati antibiotik bez preporuke. Spavanje sa blago podignutom glavom smanjuje pulsiranje, a hranu treba žvakati na drugoj strani. Ove mere donose samo privremeno olakšanje, pa pregled ne treba odlagati.
Kada se apsces ne leči, infekcija se širi u prostore lica i vrata, pa nastaju flegmone, difuzne upale mekih tkiva koje zahtevaju bolničko lečenje. Retko, ali ozbiljno, infekcija može da ugrozi disajne puteve, pređe u sinuse, oko ili krvotok. Hronična infekcija na vrhu korena može vremenom da pređe u cistu i razgradi kost oko zuba i susednih korenova. Kod ljudi sa srčanim bolestima, dijabetesom ili oslabljenim imunitetom oralne infekcije mogu da pogoršaju opšte stanje. Zbog toga apsces nikada ne treba prepustiti vremenu ili nadi da će proći sam. Brzo lečenje je jednostavnije, jeftinije i bezbednije od lečenja komplikacija.
Najveći broj apscesa može se sprečiti redovnom brigom o zubima. Pranje zuba dva puta dnevno, čišćenje međuzubnih prostora koncem ili četkicama i redovni pregledi kod stomatologa na šest meseci omogućavaju da se karijes otkrije pre nego što stigne do nerva. Kod pacijenata sa parodontopatijom važno je redovno uklanjanje kamenca i dubinsko čišćenje džepova. Umnjake koji delimično izbijaju i često se upale treba na vreme pregledati i po potrebi izvaditi. Svaki zub koji je bio povređen, promenio boju ili reaguje na toplo i hladno duže nego inače treba pokazati stomatologu. Rano lečenje sprečava da mali problem preraste u bolnu i opasnu infekciju.
