Iznos nikada nije jedinstvena stavka, već zbir svih procedura koje ulaze u individualni plan terapije. Na kalkulaciju najviše utiče broj zuba u estetskoj zoni, jer neko dobija šest vinira na gornjim sekutićima, a neko kompletan makeover sa dvadeset nadoknada u obe vilice. Znatnu razliku pravi i izbor materijala, pa keramičke fasete od E.max stakl keramike i cirkonijumske krunice nemaju istu laboratorijsku vrednost. Ukoliko plan uključuje implantologiju, korekciju gingivalnog osmeha ili prethodnu sanaciju karijesa i lečenje kanala korena, svaka faza se obračunava posebno. Digitalni dizajn osmeha i CAD/CAM izrada podižu početno ulaganje, ali smanjuju rizik od naknadnih prepravki i ponovne izrade. Ozbiljna ordinacija zato ponudu daje tek posle pregleda, rendgenskog snimka i analize zagriza, u pisanom obliku gde stoji svaka stavka. Takav pristup pacijentu pruža jasnu sliku o tome šta plaća, umesto okvirne cifre koja se kasnije menja.

Tretman se izvodi pod lokalnom anestezijom, pa pacijent tokom brušenja i pripreme zuba ne oseća bol. Kod tankih vinira obrada je minimalna, a u pojedinim slučajevima se radi bez uklanjanja gleđi, čime potreba za anestezijom praktično nestaje. Nelagoda posle intervencije obično traje nekoliko dana i svodi se na blagu osetljivost na hladno i toplo, što predstavlja očekivanu reakciju zubnog tkiva. Privremene krunice u tom periodu štite obrađene zube i dosta ublažavaju taj osećaj. Ako plan obuhvata ugradnju implanata ili korekciju linije desni, oporavak je nešto duži i prati ga blagi otok koji se kontroliše propisanom terapijom. Pacijenti sa izraženim strahom od stomatologa mogu unapred da razgovaraju o sedaciji, koja ceo proces čini potpuno mirnim. Savremena estetska stomatologija je zahvaljujući digitalnom uzimanju otisaka izbacila i neprijatne kašike sa otisnom masom, pa je i taj deo posete danas komforan.

Vek trajanja zavisi od materijala, kvaliteta izrade i navika pacijenta. Keramičke fasete od E.max staklokeramike u proseku izdrže između deset i petnaest godina, dok cirkonijumske krunice zbog izuzetne čvrstoće mogu da traju i duže od petnaest godina uz redovnu kontrolu. Presudan uticaj ima higijena, jer nakupljanje naslaga na granici nadoknade i desni vodi ka upali i povlačenju zubnog mesa, što na kraju kvari i estetiku i naleganje rada. Škripanje zubima noću, otvaranje flaša zubima i grickanje leda skraćuju taj period bez obzira na kvalitet keramike. Pravilno uspostavljena okluzija takođe produžava trajanje, jer ravnomerno raspoređen pritisak sprečava lomove na pojedinačnim nadoknadama. Uz kontrolne preglede dva puta godišnje, profesionalno uklanjanje kamenca i eventualnu noćnu udlagu, holivudski osmeh ostaje besprekoran mnogo duže nego što pacijenti očekuju.

Za postavljanje vinira uklanja se veoma tanak sloj gleđi, najčešće od tri desetine do sedam desetina milimetra, taman koliko iznosi debljina same keramičke ljuspice. Kod blažih estetskih nepravilnosti primenjuju se ultratanke fasete gde se prirodno tkivo gotovo uopšte ne dira. Cirkonijumske krunice traže obimniju pripremu, jer obuhvataju zub sa svih strana i moraju da imaju dovoljno prostora za materijal. Svako uklanjanje gleđi jeste trajno, pošto se to tkivo ne obnavlja, i baš zbog toga digitalni dizajn osmeha ima ogromnu vrednost. Simulacija budućeg izgleda i probni rad omogućavaju da pacijent potvrdi rezultat pre nego što se zub uopšte obradi. Iskusan stomatolog radi po principu maksimalne štednje zubnog tkiva i uklanja samo ono što je neophodno za pravilno naleganje nadoknade i prirodan izgled linije osmeha.

Kod blagih nepravilnosti, malih rotacija, sitnih razmaka i neujednačene dužine sekutića, viniri zaista mogu vizuelno da isprave osmeh bez nošenja aparata, i taj pristup se često naziva instant ortodoncijom. Granica postoji tamo gde je odstupanje veće, kod izraženog zbijanja zuba, otvorenog ili dubokog zagriza i ozbiljnih nepravilnosti položaja vilica. Prekrivanje takvih zuba keramikom značilo bi preveliko brušenje zdravog tkiva i loše raspoređene sile pri zagrizu. U tim situacijama se pre estetske faze radi ortodontska terapija, sve češće providnim folijama koje se ne primećuju u svakodnevnom životu. Kada se zubi dovedu u ispravan položaj, potrebno je znatno manje intervencije da bi se dobio holivudski osmeh, pa je i rezultat trajniji. Odluku donosi stomatolog na osnovu analize zagriza, rendgenskog snimka i simulacije, uz jasno objašnjenje šta se dobija svakom od dve opcije.

Glazirana površina kvalitetne keramike je izuzetno glatka i neporozna, pa za razliku od prirodne gleđi ne upija pigmente iz hrane i pića. Nijansa E.max fasete ili cirkonijumske krunice ostaje stabilna godinama, bez obzira na crno vino, espreso, čaj ili kari. Naslage ipak mogu da se nakupe na spoju nadoknade i zuba, naročito kod pušača, i tu se javljaju tamnije linije koje kvare utisak. Rešenje je profesionalno poliranje na redovnoj kontroli, uz higijenu kod kuće koja podrazumeva pastu bez grubih abrazivnih čestica. Važno je znati i da nadoknade ne reaguju na izbeljivanje, pa se ta procedura kod prirodnih zuba uvek radi pre izrade estetskog rada, kako bi se boja keramike uskladila sa novom nijansom preostalih zuba. Kompozitne fasete se u ovom pogledu ponašaju drugačije i vremenom potamne, što je jedan od razloga zašto se za holivudski osmeh bira keramika.

Poređenje nema univerzalnog pobednika, pošto se bira prema stanju svakog zuba pojedinačno. Keramičke fasete se postavljaju na zube koji su u osnovi zdravi i čvrsti, a smetaju im boja, oblik, mali razmaci ili sitne pukotine na prednjoj površini. Njihova prednost je štedljiva priprema i visoka providnost E.max keramike, koja daje najprirodniju igru svetlosti. Cirkonijum se uključuje tamo gde je struktura zuba oslabljena, kod velikih plombi, zuba sa izvađenim nervom, izraženih fraktura, kao i za mostove i nadoknade na implantima. Prekrivanje sa svih strana daje čvrstinu koja izdržava jake sile žvakanja u bočnoj regiji. Najbolji planovi kombinuju oba rešenja, pa se u zoni osmeha postavljaju viniri, a tamo gde je potrebna izdržljivost idu krunice, uz pažljivo usklađivanje nijanse da se prelaz nigde ne primeti.

Nega novih zuba liči na negu prirodnih, uz nekoliko dodatnih navika. Pranje dva puta dnevno mekom četkicom i pastom bez grubih abrazivnih čestica čuva sjaj glazure, dok se prostor između nadoknada čisti koncem ili interdentalnim četkicama, jer se baš tu skuplja plak koji izaziva upalu desni. Oralni tuš dosta pomaže kod mostova i radova na implantima, gde klasičan konac teže dopire. Kontrola kod stomatologa dva puta godišnje podrazumeva proveru naleganja, uklanjanje kamenca i poliranje, čime se sprečava povlačenje zubnog mesa. Otvaranje ambalaže zubima, grickanje noktiju i olovaka i žvakanje leda predstavljaju najčešći uzrok oštećenja keramike. Pacijentima koji stiskaju vilicu tokom noći preporučuje se providna udlaga, a onima koji se bave kontaktnim sportovima zaštitni štitnik. Uz ovakav ritam, blistav osmeh zadržava izgled kakav je imao prvog dana.

Lomljenje i odlepljivanje se dešavaju retko, ali su mogući, i skoro uvek imaju konkretan povod. Najčešći krivac je bruksizam, nesvesno stiskanje i škripanje zubima tokom sna, koje stvara sile mnogo jače od običnog žvakanja. Slede udarci u predelu lica, grickanje tvrdih predmeta i nepravilno raspoređen kontakt zuba, kada ceo pritisak pada na jednu nadoknadu umesto da se ravnomerno rasporedi. Zato se pre početka rada obavezno analizira okluzija, a pacijentu sa bruksizmom se pravi noćna udlaga po meri koja štiti keramiku dok spava. Kod izraženog škripanja se u planu izbegavaju ultratanke fasete, a prednost dobija cirkonijum zbog otpornosti na prelome. Ukoliko do oštećenja ipak dođe, pojedinačna nadoknada se skida i zamenjuje novom, bez potrebe da se dira ostatak rada, pošto laboratorija čuva digitalni zapis planiranog izgleda.

Estetska nadoknada se nikada ne postavlja na nezdrav teren. Krvarenje pri pranju, otok i povlačenje zubnog mesa znaci su aktivne upale koja mora da se izleči pre bilo kakve estetske faze. Razlog je jednostavan, zubno meso se posle terapije menja i povlači, pa bi na već postavljenim krunicama vremenom izronile tamne linije i vidljive ivice preparacije. Prvi korak čini parodontološka terapija, uklanjanje kamenca i naslaga ispod nivoa desni, uz obuku pacijenta kako da održava higijenu kod kuće. Kada se tkivo smiri i stabilizuje, pristupa se planiranju holivudskog osmeha i tek tada se određuje konačna linija desni, po potrebi uz njenu korekciju. Kod zuba koji se klate zbog gubitka koštane potpore razmatra se drugačije rešenje, uključujući implante posle zarastanja. Zdrave desni su temelj svakog estetskog rada i uslov da rezultat izgleda lepo i posle mnogo godina.

Sama keramička ljuspica ne uništava zub, ali granica na kojoj se ona spaja sa gleđi zahteva pažnju. Karijes ispod fasete nastaje jedino kada se plak zadržava uz rub nadoknade, pa se kiseline stvorene iz naslaga probijaju kroz cement. Kvalitetno urađen vinir ima glatku i potpuno zaptivenu ivicu koja ne prima bakterije, a moderni adhezivni sistemi ostvaruju vezu sa gleđi jaču nego što je pacijent ikada očekivao. Rizik raste kod loše preparacije, prevelikih razmaka na spoju i nemarne higijene, naročito kada se preskače čišćenje između zuba. Redovna upotreba konca i interdentalnih četkica, uz pastu sa fluorom, štiti taj osetljivi prelaz. Kontrolni pregled na šest meseci služi baš tome da stomatolog proveri zaptivenost svake nadoknade i otkrije problem dok je još sitan. Uz takav režim, zub ispod keramike ostaje zdrav decenijama.

Odgovor zavisi od toga koliko je gleđi uklonjeno pre postavljanja. Ultratanke fasete koje se lepe bez brušenja mogu se ukloniti tako da zub ostane praktično netaknut. Kada je priprema podrazumevala skidanje sloja gleđi, povratak na početno stanje više nije moguć, pošto se to tkivo ne obnavlja. Obrađen zub tada zahteva neku nadoknadu, jer bi bez nje bio osetljiv i estetski neprihvatljiv. Skidanje postojeće keramike radi se pažljivim isecanjem pod uvećanjem, uz izradu nove fasete ili krunice u istoj poseti ili neposredno posle nje. Pacijenti koji razmišljaju o budućnosti treba to pitanje da postave već na konsultaciji, jer izbor između minimalno invazivnog rešenja i klasične preparacije određuje sve kasnije opcije. Digitalni dizajn osmeha tu pomaže da se unapred vidi koliko prostora keramika stvarno traži.

Bol pod estetskom nadoknadom ne znači automatski da rad mora da se ukloni. Prvo se pravi rendgenski snimak kojim se proverava stanje nerva i tkiva oko korena, jer uzrok često leži u zapaljenju pulpe posle ranije velike plombe ili u problemu na vrhu korena. Kod krunice se lečenje kanala izvodi kroz mali otvor sa žvačne strane, koji se posle zatvara kompozitom i polira, pa nadoknada ostaje na mestu. Vinir na prednjoj površini takođe dozvoljava pristup sa unutrašnje strane sekutića. Ukoliko je oštećenje opsežno ili je naleganje već narušeno, izrađuje se nova nadoknada prema sačuvanom digitalnom zapisu, tako da se boja i oblik ne razlikuju od ostatka rada. Odlaganje pregleda je najgori izbor, jer infekcija koja se širi ka kosti kasnije ugrožava i sam zub i estetiku.

Zdrav i vitalan zub sa neoštećenim nervom ne traži endodontsku terapiju pre estetske faze. Priprema za keramičku fasetu ostaje u granicama gleđi, pa pulpa ostaje netaknuta. Lečenje kanala postaje deo plana kod zuba sa dubokim karijesom, starom opsežnom rekonstrukcijom, prelomom koji zalazi u dubinu ili sa znacima hronične upale na snimku. Takvi zubi posle terapije gube deo čvrstine i često potamne iznutra, pa se za njih bira cirkonijumska krunica ili nadogradnja sa krunicom umesto tanke fasete. Postoji i slučaj kada je tamna nijansa jedini problem, gde interno izbeljivanje endodontski lečenog zuba daje rezultat bez brušenja. Odluka se donosi na osnovu rendgena i testa vitaliteta, nikada napamet, jer nepotrebno lečenje kanala trajno slabi zub i skraćuje mu vek.

Izbledele i porozne kompozitne ispune su čest povod za dolazak na konsultaciju o holivudskom osmehu. Kompozit vremenom upija pigmente, gubi sjaj i na ivicama razvija tamne linije, pa zub deluje išaran čak i posle profesionalnog čišćenja. Ako plomba zahvata manji deo prednje površine, a preostalo tkivo je čvrsto, keramička faseta prekriva sve nepravilnosti odjednom i daje ujednačenu nijansu. Kada ispun zauzima veći deo krune ili zalazi na žvačnu ivicu, oslonac za tanku keramiku više nije dovoljan, pa se bira cirkonijumska krunica koja obuhvata zub sa svih strana. Pre bilo kakve estetske faze stara ispuna se u potpunosti uklanja, proverava se ima li karijesa ispod nje i gradi se čist temelj za lepljenje. Taj korak odlučuje o trajnosti veze između zuba i nadoknade.

Broj nadoknada određuje širina osmeha, odnosno koliko se zuba vidi kada se pacijent nasmeje punim osmehom. Najčešće se obrađuje gornja zona od šest do deset zuba, pošto kod većine ljudi vidljivost prestaje kod prvih pretkutnjaka. Kod šire linije usana potrebno je i dvanaest nadoknada da bočni zubi ne bi ostali tamniji i time odali gde estetski rad prestaje. Donja vilica se uključuje kada su donji sekutići vidljivi u govoru i smehu, kada su izraženo istrošeni ili kada njihova nijansa previše odudara od nove boje gornjih zuba. Analiza fotografija i video snimka govora tokom digitalnog dizajna precizno pokazuje šta se stvarno vidi, pa se izbegava i nepotrebno brušenje i polovičan rezultat. Zubi koji ostaju izvan estetske zone rešavaju se izbeljivanjem ili poliranjem.

Izbor kreće od lica, ne od kataloga. Stomatolog uzima u obzir ton kože, boju očiju i kose, godine pacijenta i pol, jer previše svetla nijansa na zrelijem licu deluje neuverljivo. Nijansa se određuje ključem boja uz prirodno svetlo i uz fotografije, a kod žena se češće biraju zaobljenije ivice sekutića, dok muški osmeh podnosi izraženije uglove. Oblik prati liniju donje usne, jer vrhovi gornjih zuba u skladnom osmehu prate njenu krivinu. Dužina centralnih sekutića postavlja se prema tome koliko se zuba vidi u mirnom položaju usana i tokom govora. Digitalni dizajn osmeha spaja sve te podatke u simulaciju koju pacijent gleda pre bilo kakve intervencije, a privremeni rad omogućava da se odabrani oblik nosi nekoliko dana i doživi u ogledalu, na fotografijama i u razgovoru sa drugima.

Osećaj glomaznosti javlja se samo kod loše planiranog rada, gde se keramika dodaje preko nedovoljno pripremljene površine. Debljina kvalitetne fasete kreće se oko pola milimetra, koliko se i ukloni sa prednje strane zuba, pa spoljna kontura ostaje ista kao pre tretmana. Prostor za materijal obezbeđuje se preparacijom vođenom po šablonu izrađenom prema odobrenoj simulaciji, čime se isključuje improvizacija tokom brušenja. Problem nastaje kada se traži znatno svetliji ton preko tamne podloge, jer neprozirna keramika zahteva veću debljinu da bi prekrila diskoloraciju. U takvim situacijama se prvo radi izbeljivanje ili interno posvetljavanje, pa se tek onda bira materijal. Jezik se na nove površine navikne za nekoliko dana, a osećaj punoće u usnama nestaje čim mišići prihvate novu konturu, obično tokom prve nedelje.

Blaga promena u izgovoru glasova s, š i f javlja se kod dela pacijenata prvih dana, naročito kada se menja dužina gornjih sekutića ili unutrašnja površina uz koju jezik pravi kontakt. Prilagođavanje traje kratko, kod većine tri do sedam dana, jer mišići i jezik brzo pronalaze novi položaj. Baš zato faza privremenih krunica ima veliku vrednost, pošto pacijent tokom nje čita naglas, telefonira i razgovara, pa se svaka smetnja u izgovoru otkloni pre izrade trajnog rada. Fonetski test čitanjem reči sa glasom f pokazuje da li su ivice sekutića predugačke, dok izgovor niza brojeva otkriva probleme sa unutrašnjom konturom. Ako se posle postavljanja definitivnih nadoknada zadrži bilo kakva smetnja duže od dve nedelje, sitno poliranje rešava stvar u jednoj kratkoj poseti.

Adhezivni cement postiže punu čvrstinu vrlo brzo, pa se normalna ishrana nastavlja isti dan, uz razuman oprez tokom prvih četrdeset osam sati. Preporučuje se da se izbegava zagrizanje veoma tvrde hrane prednjim zubima, poput jabuke u komadu, kore hleba, orašastih plodova i kokica, kao i lepljivi zalogaji tipa karamele koji vuku nadoknadu. Vrlo hladno i vrlo toplo najbolje je preskočiti dok osetljivost ne prođe, pošto obrađeni zubi prvih dana jače reaguju na temperaturne promene. Pacijenti koji su dobili privremeni rad imaju stroža ograničenja, jer se on lepi slabijim cementom da bi se lako uklonio. Posle uklapanja definitivnih nadoknada jelovnik se ne menja, uz jedno trajno pravilo, prednji zubi služe za odsecanje hrane, ne za otvaranje ambalaže i grickanje predmeta.

Kod ograničenog broja nadoknada i uz sopstvenu laboratoriju sa CAD/CAM glodalicom, izrada krunice ili fasete u toku istog dana zaista je izvodljiva. Sken se pretvara u virtuelni model, mašina izreže rad iz bloka keramike, a bojenje i glaziranje ga privode kraju za nekoliko sati. Kompletna transformacija osmeha se ipak retko svodi na jedan termin, pošto ozbiljan plan podrazumeva analizu, simulaciju, probni rad i proveru zagriza, a svaki od tih koraka traži da pacijent nosi privremene zube nekoliko dana i da da povratnu informaciju. Preskakanje faze probe štedi vreme, ali povećava rizik da konačan izgled ne odgovara očekivanjima. Kod ugradnje implanata proces se dodatno produžava zbog zarastanja kosti. Realan okvir za većinu slučajeva kreće se od dve do četiri posete raspoređene kroz dve nedelje.

Duvanski dim ne menja boju glazirane keramike, ali menja sredinu u kojoj ta keramika stoji. Katran se taloži na spoju nadoknade i zuba, pa se tamna linija javlja tamo gde je kod nepušača sve nevidljivo. Smanjen protok krvi kroz zubno meso usporava zarastanje posle brušenja i korekcije linije desni, a kod implanata izražen rizik od gubitka koštane potpore predstavlja glavnu brigu svakog implantologa. Pušači zato dobijaju stroži protokol održavanja, čišćenje kod stomatologa na tri do četiri meseca umesto na šest, uz poliranje kojim se uklanjaju obojene naslage. Kompozitne fasete se kod ove navike ne preporučuju, pošto brzo potamne. Prekid pušenja u nedeljama oko hirurške faze bitno podiže šanse za uspeh, što stomatolog uvek napominje pre početka terapije.

Gornje granice nema, pa estetski rad podjednako dobro funkcioniše kod pacijenata u pedesetim, šezdesetim i kasnije, pod uslovom da su desni zdrave i da postoji dovoljno koštane potpore. Kod zrelijih osoba se čak češće postiže vrlo prirodan rezultat, jer se biraju blago topliji tonovi koji odgovaraju licu. Donja granica postoji i vezana je za rast, pošto se kod mladih osoba zubno meso i vilica menjaju sve dok razvoj ne prestane, obično posle osamnaeste godine. Postavljanje keramike pre toga vodi ka vidljivim ivicama nadoknada kada se linija desni povuče. Mlađim pacijentima se zato nude reverzibilna rešenja, izbeljivanje, kompozitna korekcija oblika i ortodontska terapija providnim folijama, a definitivna estetska nadoknada se planira kada razvoj bude završen.

Opsežna estetska terapija se u ovom periodu odlaže, ne zbog opasnosti od samog materijala, već zbog dužine tretmana, potrebe za rendgenskim snimcima i nezgodnog položaja u stolici tokom dugih seansi. Promene u nivou hormona dodatno utiču na zubno meso, koje postaje osetljivije, sklono krvarenju i otoku, pa se linija desni tokom trudnoće menja i posle porođaja vraća u drugačiji položaj. Planiranje konačne estetike na nestabilnom tkivu vodi ka rezultatu koji kasnije ne odgovara. Redovna higijena, uklanjanje naslaga i lečenje karijesa se ne odlažu, jer zapaljenje desni u tom periodu treba držati pod kontrolom. Konsultacija i digitalni dizajn osmeha mogu se obaviti u međuvremenu, tako da terapija krene čim prilike dozvole, uz sve snimke i analize spremne unapred.

Zamena dotrajalih radova čini veliki deo svakodnevne prakse. Metalokeramika ima metalnu kapicu koja ne propušta svetlost, pa zub deluje mrtvo i pljosnato u poređenju sa okolnim prirodnim zubima. Postupak počinje pažljivim isecanjem stare krunice, posle čega se procenjuje stanje zuba ispod nje, jer se tu neretko nalaze karijes, pukotina ili loše zaptiven kanal. Kada je temelj zdrav, preparacija se dorađuje i uzima se digitalni otisak za novu cirkonijumsku nadoknadu. Bez metala, svetlost prolazi kroz materijal slično kao kroz gleđ, pa se dobija dubina koju stara tehnologija nikada nije mogla da postigne. Ako je zub previše oslabljen, gradi se nadogradnja od vlaknima ojačanog materijala, a u težim slučajevima se razmatra vađenje i implant. Zamena nekoliko krunica često je dovoljna za potpuno nov utisak osmeha.

Taj prizor odaje metalnu osnovu ispod keramike. Rub metalne kapice stoji tik uz zubno meso, pa kada se desni tokom godina blago povuku, siva ivica izađe na videlo i stvara utisak prljavog zuba koji četkica ne može da ukloni. Doprinosi i tanko tkivo desni kroz koje metal prosijava čak i bez povlačenja. Cirkonijum i staklokeramika u potpunosti rešavaju taj problem, pošto su bele boje kroz celu masu, pa i posle promene nivoa zubnog mesa prelaz ostaje neprimetan. Kod pacijenata sa tankim tkivom stomatolog dodatno bira preparaciju sa rubom u nivou desni ili blago iznad njega, čime se izbegava nadražaj tkiva. Uklanjanje sive linije spada u najzahvalnije korekcije, pošto jedna poseta i nova nadoknada vidljivo osvežavaju ceo osmeh.

Cirkonijum dioksid spada u najbolje podnošljive materijale u stomatologiji, bez metalnih jona koji izazivaju preosetljivost, pa je pogodan i za osobe koje su ranije reagovale na legure u metalokeramici. Tkivo desni ga dobro prihvata, na njemu se plak zadržava slabije nego na metalu, a nema ni galvanskih struja koje kod mešavine različitih metala u ustima izazivaju metalni ukus. Na rendgenskom snimku se vidi kao svetla senka, što stomatologu čak pomaže da proveri naleganje, bez zvezdastih artefakata karakterističnih za metal. Magnetna rezonanca glave prolazi bez problema, pošto materijal nije magnetičan, a sigurnosni skeneri na aerodromu ne reaguju na njega. Pacijenti sa nadoknadama na implantima treba samo da radiologu pomenu da imaju titanijumske implante pre snimanja predela vilice.

Sama keramika nema miris i ne stvara zadah, ali loše naleganje nadoknade može. Kada između ruba krunice i zuba postoji mikro prostor, hrana i bakterije nalaze skrovište koje četkica ne dohvata, pa se javlja zadah koji ne prolazi ni posle pranja. Isti povod stoji iza upale desni oko slabo poliranih ivica i ispod mostova gde se telo nadoknade oslanja na zubno meso. Precizna CAD/CAM izrada svodi te prostore na nekoliko mikrona, čime se problem uklanja u startu. Održavanje čini ostalo, čišćenje ispod mostova posebnim koncem, upotreba interdentalnih četkica prave veličine i oralnog tuša, uz čišćenje jezika koji je kod većine ljudi glavno mesto zadržavanja bakterija. Ako se zadah ipak javi posle postavljanja rada, kontrola naleganja otkriva uzrok brzo.

Ozbiljne ordinacije daju pisanu garanciju na izradu i materijal, najčešće u trajanju od jedne do pet godina, u zavisnosti od vrste nadoknade i laboratorije. Dokument obično pokriva lom keramike bez spoljnog uzroka, odlepljivanje i greške u naleganju, dok ne pokriva oštećenja nastala udarcem, grickanjem tvrdih predmeta, zanemarenom higijenom ili izostankom kontrolnih pregleda. Baš zato se u uslovima gotovo uvek traži da pacijent dolazi na redovno čišćenje i da nosi noćnu udlagu ako mu je propisana. Pre potpisivanja vredi pročitati šta tačno ulazi u pokriće, da li se odnosi na zamenu rada ili samo na popravku i koliko iznosi učešće pacijenta. Čuvanje digitalnog zapisa planiranog osmeha u ordinaciji dodatno olakšava svaku kasniju izradu, pošto se oblik i nijansa reprodukuju bez ponovnog planiranja.

Gotove ljuspice koje se naručuju preko interneta i navlače preko zuba spadaju u kozmetičke rekvizite, ne u stomatološku terapiju. Izrađuju se od akrilata po univerzalnom kalupu, pa ne prate oblik konkretnog zuba niti odnos vilica, a pod njima se zadržavaju hrana i vlaga, čime se stvara sredina idealna za bakterije i upalu desni. Nošenje tokom jela dodatno opterećuje zube nepravilno raspoređenom silom i ubrzava habanje. Vidljiva razlika u izgledu je odmah uočljiva, pošto takva plastika nema providnost ni prelaze u nijansi koje keramika donosi. Za povremeno fotografisanje takvo rešenje eventualno posluži, ali trajnu promenu izgleda daju jedino viniri i krunice izrađene po meri, uz analizu zagriza i lepljenje u ordinaciji. Cena niskog rešenja se često vraća kroz kasnije lečenje desni i zuba.