Cena se formira po zubu, pa ukupan iznos zavisi od broja nadoknada koje ulaze u plan. Na kalkulaciju najviše utiče materijal, jer monolitni cirkonijum, cirkonijum sa slojevitom keramikom na prednjoj strani i E.max staklokeramika nemaju istu laboratorijsku vrednost. Znatnu razliku pravi i način izrade, pošto ručno slojevit rad vrhunskog zubnog tehničara traži više sati nego mašinski izrezana i obojena nadoknada. U ponudu ulaze i pripremne faze, sanacija karijesa, zamena starih ispuna, lečenje kanala ako je potrebno i izrada nadogradnje kod zuba sa velikim gubitkom tkiva, kao i digitalni sken i privremeni rad. Ordinacije koje se bave protetikom u Beogradu iznos saopštavaju posle pregleda i snimka, kroz pisanu ponudu sa razdvojenim stavkama. Poređenje dve ponude ima smisla jedino kada obe sadrže isti materijal, isti broj zuba i iste pripremne korake, jer se najveći deo razlike krije upravo tu.

Razlika se skoro uvek nalazi u stavkama koje pacijent ne vidi na prvi pogled. Prvi izvor je materijal, pošto postoje cirkonijumski blokovi različitih generacija i proizvođača, sa različitom providnošću i dokumentacijom o dugoročnom ponašanju. Drugi je laboratorija, jer krajnji izgled zavisi od ruke tehničara koliko i od pripreme u ustima, a vrhunski majstor svoj rad naplaćuje više. Treći izvor su pripremne faze koje pojedine ponude ne uključuju, digitalni otisak, privremena krunica, kontrolni snimak i korekcije posle cementiranja. Iskustvo stomatologa u oblikovanju ivice preparacije presudno utiče na to koliko će rad trajati, a to se u cenovniku ne vidi. Pacijentima koji porede ponude u Beogradu savetuje se da traže naziv sistema keramike, uslove garancije i broj poseta koje su uračunate, umesto da odluku donose isključivo prema najnižoj cifri.

Standardan tok obuhvata dve do tri posete kroz sedam do deset dana. Prvi termin donosi pregled, snimak, pripremu zuba pod anestezijom, uzimanje digitalnog otiska i postavljanje privremene nadoknade koja štiti obrađenu površinu. Laboratorija zatim izrađuje rad, najčešće za tri do pet radnih dana, uz slojevitu keramiku koja traži nešto duže. Druga poseta služi za probu, gde se proverava naleganje ivice, kontakt sa susednim zubima, boja i položaj u zagrizu, posle čega sledi cementiranje. Kontrola nedelju dana kasnije potvrđuje da je sve na svom mestu. Kod složenijih slučajeva sa lečenjem kanala, nadogradnjom ili terapijom desni proces se produžava na nekoliko nedelja. Ordinacije opremljene sopstvenom glodalicom u pojedinim indikacijama izrađuju krunicu istog dana, mada se za estetski najzahtevnije radove i dalje bira laboratorijska izrada.

Pacijenti iz dijaspore koji planiraju protetiku u Beogradu obično organizuju boravak od sedam do deset dana, što pokriva ceo tok za manji broj krunica. Prvi dan obuhvata pregled, rendgenski snimak, digitalni sken i dogovor o materijalu i nijansi, uz sanaciju sitnih problema. Priprema zuba i privremeni rad idu odmah zatim, a proba se zakazuje pred kraj boravka. Kada plan uključuje lečenje kanala, nadogradnju ili terapiju desni, terapija se deli na dva dolaska u razmaku od nekoliko nedelja. Ozbiljne ordinacije raspored termina i pisanu ponudu šalju pre puta, na osnovu fotografija i snimka koje pacijent pošalje elektronski, pa se let i smeštaj uklapaju bez praznih dana. Kontrola posle povratka može se obaviti kod lokalnog stomatologa, uz izveštaj i podatke o ugrađenom materijalu koje pacijent nosi sa sobom.

Priprema se izvodi pod lokalnom anestezijom, pa se tokom rada oseća pritisak i vibracija, ali ne i bol. Savremene tehnike podrazumevaju rad pod uvećanjem, uz hlađenje vodom koje sprečava pregrevanje zuba, čime se čuva pulpa i smanjuje kasnija osetljivost. Kod zuba kome je ranije lečen kanal anestezija često nije ni potrebna. Nelagoda posle intervencije traje nekoliko dana i pokazuje se kao kratak trzaj na hladno, što je očekivan odgovor tkiva. Privremena krunica u tom periodu prekriva obrađenu površinu i znatno smanjuje osetljivost. Pacijentima sa izraženim strahom od stomatoloških zahvata u Beogradu dostupna je i blaga sedacija, koja termin čini mirnijim. Bol koji se pojačava, javlja se noću ili traje duže od dve nedelje traži pregled sa snimkom, pošto ukazuje na upalu pulpe koja se rešava lečenjem kanala.

Uklanjanje pulpe nije obavezan korak i moderna protetika ga izbegava kad god je moguće, pošto zub bez nerva postaje krtiji i sklon prelomu. Vitalan zub sa zdravom pulpom podnosi pripremu bez posledica, uz uslov da se radi pažljivo i uz hlađenje. Lečenje kanala se planira kada postoji dubok karijes koji zalazi do pulpe, kada je zub već bolan ili preosetljiv, kada je na snimku vidljiva promena na vrhu korena i kada se planira nadogradnja zbog velikog gubitka tkiva. Kod izrazito nagnutih zuba koji traže obimno oblikovanje takođe se ponekad pristupa endodontskoj terapiji. Odluka se donosi na osnovu snimka i testa vitaliteta, nikada rutinski. Ordinacija koja svakom pacijentu unapred najavljuje vađenje nerva za svaki zub pod krunicom radi po zastarelom principu koji nepotrebno slabi zube.

Pojačan odgovor na hladno traje kod većine pacijenata sedam do četrnaest dana i postepeno slabi kako dentin reaguje na novu situaciju. Osetljivost je izraženija kod zuba sa povučenim desnima, kod obimnije pripreme i kod osoba koje su i ranije imale takve tegobe. Pomaže pasta za osetljive zube korišćena dva puta dnevno, izbegavanje ledenih napitaka u prvim danima i pažljivo čišćenje oko privremenog rada. Ukoliko privremena nadoknada loše naleže, pljuvačka dopire do obrađene površine i osetljivost je znatno jača, pa se to rešava kratkom korekcijom. Posle cementiranja definitivne krunice tegoba se najčešće povlači tokom prve dve nedelje, jer je zub potpuno zaptiven. Bol koji se javlja spontano, budi pacijenta noću ili se pojačava na toplo ukazuje na upalu pulpe i traži pregled bez odlaganja.

Privremeni rad se lepi slabijim cementom kako bi se lako uklonio pri sledećoj poseti, pa povremeno popuštanje spada u očekivane situacije, naročito kod lepljive hrane i žvakaćih guma. Obrađen zub ne sme dugo da ostane otkriven, jer postaje osetljiv, a susedni zubi i zubi iz suprotne vilice počinju da se pomeraju ka praznom prostoru, čime definitivna krunica kasnije ne naleže. Pacijent zato zove ordinaciju istog dana i dolazi na vraćanje privremenog rada, što traje svega nekoliko minuta. Do dolaska se nadoknada čuva u čistoj kutijici, a zub se pere pažljivo, bez trzanja koncem naviše. Ponovljeno spadanje ukazuje na prekratku pripremu ili na kontakt u zagrizu koji stalno pomera rad, pa se rešava korekcijom. U tom periodu se izbegava odsecanje tvrde hrane prednjim zubima.

Skidanje je izvodljivo i izvodi se pažljivim isecanjem pod uvećanjem, mada se cementirana nadoknada u tom postupku najčešće uništava i traži izradu nove. Zbog toga se, kada se sumnja da bi zubu kasnije mogla biti potrebna endodontska terapija, taj problem rešava pre izrade definitivnog rada. Postoji i praktična alternativa, jer se lečenje kanala kod već okrunjenog zuba često izvodi kroz mali otvor na žvačnoj strani, koji se posle terapije zatvara kompozitom i polira, pa nadoknada ostaje na mestu. Kod krunica na implantima situacija je jednostavnija ako su pričvršćene zavrtnjem, pošto se odvrću i vraćaju bez oštećenja. Pacijentu se sve to objašnjava unapred, jer izbor između cementiranja i zavrtnja utiče na sve buduće intervencije na tom zubu.

Popuštanje cementa se dešava i najčešće nije znak da je rad loš. Pacijent nadoknadu čuva u kutijici i dolazi na pregled, gde se prvo proverava stanje zuba ispod nje. Kada je zub zdrav, čitav i bez karijesa, krunica se očisti od ostataka cementa i ponovo zalepi, čime se problem rešava u jednoj kratkoj poseti. Ako se ispod nađe karijes, on se ukloni, a zatim se procenjuje da li je preostalo dovoljno tkiva za vraćanje iste nadoknade ili je potrebna nova, ponekad uz nadogradnju. Ponovljeno spadanje ukazuje na prekratak zub, neravnomeran zagriz ili na to da je došlo do promene ispod, pa se traži uzrok umesto stalnog vraćanja. Zub se do dolaska u ordinaciju ne ostavlja otkriven duže nego što je nužno, a nadoknada se nikada ne lepi kućnim sredstvima.

Sama keramika se ne kvari, ali granica na kojoj nadoknada naleže na zub ostaje osetljivo mesto. Kada se plak zadržava uz taj rub, kiseline iz naslaga napadaju zub ispod i stvaraju karijes koji se širi neprimetno, pošto je prekriven krunicom. Precizna CAD/CAM izrada svodi zazor na nekoliko mikrona, čime se rizik bitno smanjuje, a savremeni cementi dodatno zaptivaju spoj. Najveću ulogu ipak ima svakodnevno čišćenje, konac ili interdentalna četkica uz svaki rub, uz pastu sa fluorom. Pacijenti sa suvim ustima, refluksom i čestom upotrebom gaziranih pića spadaju u grupu povišenog rizika. Kontrolni pregled u ordinaciji obuhvata proveru svakog ruba sondom i snimak jednom godišnje, čime se promena otkriva dok se rešava zamenom nadoknade, umesto da se otkrije kada je zub već izgubljen.

Bol se javlja iz nekoliko razloga i svaki traži drugačiju reakciju. Kod vitalnog zuba najčešći povod je upala pulpe posle pripreme ili zbog karijesa koji se uvukao pod rub, pa se rešava lečenjem kanala kroz mali otvor sa žvačne strane, bez skidanja rada. Kod zuba kome je kanal ranije lečen bol dolazi od promene na vrhu korena, što se vidi na snimku i leči ponovnom obradom kanala ili malim hirurškim zahvatom. Postoji i mehanički uzrok, previsok kontakt u zagrizu koji stalno pritiska zub, a rešava se poliranjem u jednom kratkom terminu. Osetljivost uz desni ukazuje na upalu tkiva ili otkriven vrat zuba. Odlaganje pregleda uvek pogoršava situaciju, jer infekcija koja se širi ka kosti kasnije ugrožava i zub i uloženo u nadoknadu.

Zamena dotrajalih radova čini veliki deo svakodnevne prakse u Beogradu i izvodi se bez vađenja zuba. Postupak počinje isecanjem stare nadoknade, posle čega se procenjuje stanje zuba ispod nje, gde se često nađu karijes, pukotina, loše zaptiven kanal ili dotrajala nadogradnja. Kada je temelj zdrav, priprema se samo dorađuje, pošto prostor za novi rad već postoji, pa je zamena manje invazivna od prve izrade. Uzima se digitalni otisak i izrađuje nova krunica od cirkonijuma ili staklokeramike, sa ivicom prilagođenom aktuelnom nivou desni, čime se uklanja i tamna linija koja je pacijenta smetala. Kod zuba koji je previše oslabljen gradi se nadogradnja, a u najtežim slučajevima se razmatra vađenje sa implantom. Zamena nekoliko starih radova često donosi potpuno nov utisak osmeha.

Nadoknada se preseca tankim dijamantskim svrdlom po sredini žvačne ili prednje površine, sve do sloja cementa, a zatim se posebnim instrumentom razdvoji i skine u dva dela. Rad se u tom postupku uništava, što nije problem jer se ionako menja. Zub ispod ostaje netaknut, pošto se seče isključivo materijal nadoknade. Metalokeramika traži nešto duže sečenje od cirkonijuma i stvara više vibracije, dok se staklokeramika uklanja lakše. Anestezija se daje kod vitalnih zuba, dok se kod zuba bez nerva često radi bez nje. Ceo korak traje nekoliko minuta po zubu. Posle skidanja se površina očisti od starog cementa, ukloni se karijes ako ga ima i procenjuje se stanje pre nove pripreme. Pacijenti obično opisuju osećaj kao pritisak sa zvukom, bez bola.

Izbor prati stanje zuba, ne želju za jednim ili drugim nazivom. Keramička faseta prekriva samo prednju površinu i traži zub koji je u osnovi zdrav i čvrst, sa dovoljno gleđi za lepljenje, pa se bira kod problema sa bojom, oblikom, sitnim razmacima i istrošenim ivicama. Krunica obuhvata zub sa svih strana i donosi strukturnu zaštitu, zbog čega je rešenje za zube sa velikim ispunama, lečenim kanalom, prelomom ili izraženim gubitkom tkiva. Postoji i sredina, delimične nadoknade tipa onlej i overlej koje pokrivaju samo oštećeni deo i štede zdravo tkivo. Najbolji planovi kombinuju sve to, pa u zoni osmeha idu fasete, a tamo gde je potrebna čvrstina krunice, uz usklađenu nijansu da se prelaz ne primeti. Procena se donosi posle pregleda i snimka, sa obrazloženjem zašto se za svaki zub bira baš to rešenje.

Granica se određuje prema tome koliko je zdravog tkiva ostalo i gde se ono nalazi. Ispun koji zahvata više od polovine žvačne površine, koji je izgubio oslonac na jednom ili oba zida zuba, ostavlja tanke i podrivene zidove koji pucaju pri prvom jačem zalogaju. Sličan zaključak važi za zub sa pukotinom koja se vidi pod uvećanjem i za zub kome je lečen kanal, pošto takav zub gubi elastičnost. Krunica u tim situacijama obuhvata zub i drži ga na okupu, čime se sprečava prelom koji često ide ispod nivoa desni i završava vađenjem. Postoje i međurešenja izrađena u laboratoriji, inlej, onlej i overlej od staklokeramike, koja pokrivaju samo oštećeni deo i čuvaju više tkiva. Ozbiljna procena uvek kreće od najmanje invazivne opcije koja rešava problem.

Kada od krune zuba ostane premalo, nadoknada nema za šta da se uhvati, pa se gradi oslonac. Kod zuba sa lečenim kanalom se u koren postavlja kočić od staklenih vlakana ili se izrađuje livena nadogradnja, na koju se zatim oblikuje deo koji zamenjuje izgubljeno tkivo. Vlaknima ojačani materijali danas imaju prednost, jer se po elastičnosti približavaju dentinu i ne stvaraju napetost koja bi mogla da rascepi koren, što je bio problem starih metalnih kočića. Uslov za takav postupak je dobro punjenje kanala i dovoljno zdravog tkiva iznad nivoa desni, poznato kao ferula, jer bez tog obruča krunica nema stabilnost. Kada ferula nedostaje, razmatra se hirurško izduživanje krune ili ortodontsko izvlačenje korena. Sve to se planira pre izrade, na osnovu snimka i procene preostalog tkiva.

Odgovor zavisi od stanja pre intervencije. Zub sa velikim ispunom, pukotinom ili lečenim kanalom krunica obuhvata i drži na okupu, čime se rizik od preloma bitno smanjuje, pa se takav zub stvarno ojačava. Kod potpuno zdravog zuba priprema uklanja deo tkiva i tu se ništa ne dobija, zbog čega se nadoknada ne postavlja bez indikacije. Bezmetalna varijanta ima prednost jer traži manje uklanjanja nego stari metalokeramički rad, pošto nema debele metalne osnove kojoj treba prostor. Presudan je i način na koji se sila raspoređuje, pa se pažljivo oblikuje žvačna površina i podešavaju kontakti. Zub ispod dobro urađene nadoknade nastavlja normalno da funkcioniše decenijama, dok loše naleganje i previsok kontakt vode ka problemima bez obzira na kvalitet materijala.

Takav zub je čest kandidat, jer posle endodontske terapije gubi vlagu i elastičnost, postaje krtiji i lako se lomi pod pritiskom pri žvakanju. Nadoknada koja ga obuhvata sa svih strana sprečava vertikalni prelom koji najčešće završava vađenjem. Pre izrade se obavezno proverava kvalitet punjenja kanala na snimku i stanje tkiva oko vrha korena, pošto se protetika ne postavlja preko neizvesnog nalaza. Kada je potrebno, prvo se radi ponovna obrada kanala. Tamna nijansa koju takvi zubi često dobiju rešava se izborom materijala manje providnosti ili prethodnim internim izbeljivanjem, čime se dobija svetlija podloga i lepši krajnji izgled. Kod velikog gubitka tkiva se prvo gradi nadogradnja. Uz pravilan redosled koraka, zub sa lečenim kanalom pod bezmetalnom krunicom služi jednako dugo kao i ostali.

Monolitna varijanta izrađuje se iz jednog komada, pa se boja postiže bojenjem samog bloka i završnom glazurom. Prednost je najveća moguća otpornost na lom, pošto nema sloja koji bi mogao da se odlomi, zbog čega se bira za bočne zube, za pacijente sa jakim žvačnim mišićima i za one koji škripe zubima. Slojevita izrada podrazumeva čvrsto jezgro od cirkonijuma preko kojeg tehničar ručno nanosi estetsku keramiku u nekoliko slojeva različite providnosti, čime se dobija dubina i živost kakva se u zoni osmeha najviše ceni. Slabija tačka je upravo taj spoljni sloj, koji pod velikim silama može da se okrzne. Savremeni cirkonijumi visoke providnosti sve više spajaju obe prednosti, pa se u prednjoj regiji često koristi monolit sa delimičnim slojevanjem samo na prednjoj strani.

Strah od ovoga potiče iz ranih godina primene, kada su se nadoknade nedovoljno polirale. Presudan faktor nije tvrdoća materijala, već glatkoća površine, pošto hrapava keramika deluje kao brusni papir na prirodnu gleđ. Dobro poliran i glaziran cirkonijum haba suprotni zub manje nego slojevita keramika, a po pojedinim istraživanjima i manje od prirodne gleđi. Zbog toga se svaka korekcija zagriza posle cementiranja obavezno polira posebnim gumicama, jer brušenje bez tog koraka ostavlja upravo onu hrapavost koja stvara problem. Pažnja se posvećuje i raspodeli sila, jer previsok kontakt na jednoj nadoknadi troši zub naspram nje bez obzira na obradu. Pacijentima sa bruksizmom se uz to preporučuje noćna udlaga, koja štiti i keramiku i prirodne zube od prekomernog habanja.

Sredstva za izbeljivanje deluju kroz porozan sloj prirodne gleđi, pa na keramiku i cirkonijum nemaju nikakav efekat. Nijansa nadoknade ostaje onakva kakva je izabrana pri izradi, što je zapravo prednost, jer se ne menja godinama pod uticajem kafe, vina i duvana. Promena koju pacijent primeti obično dolazi od površinskih naslaga koje se uklanjaju poliranjem u ordinaciji, ili od toga što su okolni prirodni zubi potamneli, čime se prvobitni sklad narušio. U tom slučaju se izbeljuju prirodni zubi, a kada razlika ostane prevelika, izrađuje se nova krunica u aktuelnoj nijansi. Zbog svega toga se boja bira vrlo pažljivo pre izrade, uz svest da se kasnije ne može podešavati, i zato se izbeljivanje uvek planira pre uzimanja nijanse, nikada posle cementiranja.

Redosled je jasan, izbeljivanje ide prvo. Krunica se izrađuje prema nijansi zabeleženoj tog dana, a prirodni zubi oko nje moraju biti u svojoj konačnoj boji, jer se keramika kasnije ne može posvetliti. Tretman se izvodi u ordinaciji ili kod kuće preko individualnih folija, a između završetka izbeljivanja i uzimanja boje ostavlja se pauza od deset do četrnaest dana, koliko treba da se nijansa ustali i da gleđ oslobodi kiseonik koji ometa vezivanje cementa. Pacijentima koji planiraju veći broj nadoknada u vidljivoj zoni izbeljivanje često nije potrebno, pošto se svi vidljivi zubi ionako prekrivaju. Ordinacije koje se bave estetskom protetikom u Beogradu ovaj korak uvek pominju na prvoj konsultaciji, jer se propušten redosled kasnije ispravlja jedino izradom novog rada.

Kod bezmetalnog rada ta bojazan gubi osnovu, pošto materijal nema metalnu osnovu koja bi se nazrela, već je bele boje kroz celu masu. Čak i kada se linija zubnog mesa vremenom pomeri, prelaz ostaje neupadljiv, za razliku od stare metalokeramike gde se javljala siva senka. Vidljivost ipak zavisi i od izrade, pa predebela ivica ili loše polirani rub stvaraju mesto na kojem se skuplja plak, tkivo se povlači brže i granica postaje uočljiva. Kod pacijenata sa tankom sluznicom stomatolog bira ivicu u nivou desni ili neznatno iznad nje, čime se nadražaj svodi na najmanju meru. Redovno čišćenje između zuba, meka četkica i kontrole na šest meseci najviše doprinose tome da linija ostane stabilna kroz godine.

Sam materijal ne iritira tkivo, pošto se cirkonijum i staklokeramika ubrajaju među najbolje podnošljive u stomatologiji, a plak se na njihovu glatku površinu lepi slabije nego na metal. Zapaljenje se javlja iz drugih razloga. Prvi je ivica koja predubuko zalazi ispod desni i stalno nadražuje tkivo. Drugi je zazor između nadoknade i zuba u kojem se zadržavaju bakterije koje četkica ne dohvata. Treći, najčešći, je nedovoljno čišćenje uz sam rub, jer pacijenti često izbegavaju da četkicom priđu mestu koje krvari, čime se krug pogoršava. Rešenje kreće od profesionalnog čišćenja i obuke o tehnici, a kada je uzrok u samoj nadoknadi, izrađuje se nova sa pravilno postavljenom ivicom. Zdrave desni bez krvarenja preduslov su i lepog izgleda i dugog veka protetskog rada.

Sitno okrznuće na ivici se polira i najčešće ostane neprimetno. Veće oštećenje spoljnog sloja kod slojevitog rada može se privremeno nadograditi kompozitom u ustima, mada ta popravka nema istu postojanost boje ni sjaj, pa se doživljava kao prelazno rešenje. Monolitni cirkonijum se lomi vrlo retko, ali kada do toga dođe, popravka je ograničena i izrađuje se nova nadoknada. Presudan korak posle svakog loma je pronalaženje uzroka, pošto oštećenje na istom mestu skoro uvek znači preveliku silu u toj tački, bilo zbog previsokog kontakta, bilo zbog škripanja zubima. Korekcija zagriza i noćna udlaga sprečavaju ponavljanje. Zahvaljujući sačuvanom digitalnom zapisu, nova krunica se izrađuje prema istom modelu, pa se oblik i nijansa uklapaju u okolne zube bez ponovnog planiranja.

Ishod zavisi od toga gde je prelom nastao. Kada se odlomi deo zida iznad nivoa desni, a koren ostane čitav, zub se najčešće spasava izradom nadogradnje i nove nadoknade, ponekad uz malo hirurško izduživanje krune kako bi se dobio obruč zdravog tkiva. Prelom koji ide koso ispod desni traži procenu koliko je korena ostalo, a kod uzdužnog preloma korena zub se ne može sačuvati i planira se vađenje sa implantom. Snimak i pregled pod uvećanjem daju odgovor, ponekad tek posle skidanja stare nadoknade. Rizik od ovakvih ishoda najveći je kod zuba bez nerva sa malo preostalog tkiva, zbog čega se nadogradnja radi po pravilima struke, a zagriz podešava tako da nijedan zub ne prima nesrazmerno veliku silu.

Nega prati pravila koja važe i za prirodne zube, uz nekoliko dodataka. Pranje dva puta dnevno mekom četkicom i pastom bez grubog abraziva čuva glazuru, jer paste za pušače i agresivna sredstva za izbeljivanje vremenom matiraju površinu. Prostor između nadoknada čisti se koncem ili interdentalnim četkicama, uz obavezno prevlačenje uz sam rub gde nastaje najveći deo problema. Kod mostova se koristi poseban konac sa sunđerastim delom koji se provlači ispod tela nadoknade i prevlači oko svakog nosećeg zuba, pošto se baš tu skuplja plak koji izaziva upalu i neprijatan zadah. Oralni tuš dobro dopunjuje rutinu i za manje od minuta ispira ceo luk. Profesionalno čišćenje dva puta godišnje, uz poliranje mekim nastavcima, vraća sjaj i uklanja naslage koje se kod kuće ne mogu skinuti.

Broj članova zavisi od toga koliko nosećih zuba postoji i kakvo je stanje njihovih korenova i kosti oko njih. Klasično pravilo traži da površina korenova nosećih zuba bude najmanje jednaka površini korenova zuba koji se zamenjuju, pa se raspon od jednog do dva nedostajuća zuba između dva zdrava oslonca smatra sigurnim. Cirkonijum svojom čvrstinom dozvoljava i duže konstrukcije nego staklokeramika, koja se u toj indikaciji ograničava na prednju regiju i mali raspon. Vek dobro urađenog mosta kreće se između deset i dvadeset godina, uz redovnu negu, a najčešći razlog zamene nije materijal već karijes ili problem sa nosećim zubom. Kod većeg broja nedostajućih zuba se umesto dugačkog mosta razmatra rešenje sa implantima, koje ne opterećuje preostale zube.

Savremeni adhezivni cementi očvršćavaju lampom i punu čvrstinu postižu vrlo brzo, pa se hrana uzima čim prođe anestezija, obično posle dva do tri sata. Čekanje na povratak osećaja važno je da se ne bi ugrizli obraz ili jezik. Prvi dan se biraju mekši zalogaji i izbegavaju lepljivi slatkiši koji vuku rad, dok se kod klasičnih cemenata koji očvršćavaju sporije savetuje oprez tokom dvadeset četiri sata. Posle toga nema ograničenja i pacijent žvaće normalno, uključujući i tvrdu hranu. Trajno pravilo je jedino da veštački zubi ne služe za otvaranje ambalaže, lomljenje koštica i grickanje leda, pošto i najotporniji materijal ima granicu izdržljivosti. Osetljivost na hladno u prvim danima nije razlog za brigu i povlači se sama.

Osećaj da jedan zub prvi dodiruje ili da vilica ne može da se zatvori kao ranije traži korekciju bez odlaganja. Previsok kontakt stvara stalan pritisak koji izaziva osetljivost, bol pri žvakanju, napetost u mišićima lica, a vremenom i lom keramike ili oštećenje zuba u suprotnoj vilici. Podešavanje se izvodi kratkim brušenjem mesta koje se obeleži posebnim papirom, posle čega se površina obavezno polira gumicama, jer nepolirana keramika troši suprotni zub. Ceo postupak traje nekoliko minuta i ne oštećuje nadoknadu. Anestezija tokom cementiranja ponekad ometa precizan osećaj zagriza, pa se kontrola zakazuje kroz nekoliko dana kada se osetljivost normalizuje. Pacijent treba da prijavi i najmanju smetnju, jer se ona sama ne ispravlja, već se prilagođavanjem mišića samo privremeno prikrije.

Pojedinačna nadoknada u bočnoj regiji ne menja ništa u izgovoru i pacijent je zaboravi za dan ili dva. Promena se pre oseti kada se radi više zuba u prednjoj zoni, naročito ako se menja dužina sekutića ili oblik unutrašnje površine uz koju jezik pravi kontakt. Blaga izmena u izgovoru glasova s i š tada traje nekoliko dana, dok mišići i jezik ne pronađu nov položaj. Faza privremenog rada ima veliku ulogu, jer pacijent kroz nju govori, čita naglas i telefonira, pa se svaka smetnja otkloni pre izrade definitivne keramike. Osećaj punoće uz usnu takođe nestaje tokom prve nedelje. Smetnja koja potraje duže od dve nedelje rešava se sitnim poliranjem u jednoj kratkoj poseti, bez ikakve izmene na samom radu.

Cirkonijum dioksid nije metal u klasičnom smislu i nije magnetičan, pa magnetna rezonanca prolazi bez ikakvog rizika i bez zvezdastih artefakata koji su nastajali oko metalokeramike. Na rendgenskom snimku se vidi kao svetla senka, što stomatologu pomaže da proveri naleganje ivice i stanje zuba ispod nadoknade. Sigurnosni skeneri na aerodromu ne reaguju, pošto nema metalne mase koja bi izazvala signal. Ista pravila važe i za staklokeramiku. Pacijenti koji uz protetiku imaju i implante od titanijuma to pominju radiologu pre snimanja predela vilice, mada ni tada ne postoji opasnost, već samo lokalni artefakt na slici. Podatak o materijalu koji je ugrađen pacijent dobija u pisanom obliku i korisno je da ga sačuva za sve buduće preglede.

Mešavina različitih metala u ustima, na primer stare amalgamske ispune i metalokeramičke nadoknade, ponekad stvara slabe električne struje koje se doživljavaju kao metalni ukus, peckanje jezika ili trnjenje. Prelaskom na keramiku taj mehanizam nestaje, pošto nema provodnika koji bi ga održavao. Osobe koje reaguju na nikl i druge sastojke jeftinijih legura takođe dobijaju rešenje bez izvora nadražaja, jer se ni cirkonijum ni staklokeramika ne ponašaju kao alergen. Tkivo desni na te materijale reaguje mirno i zadržava zdravu boju, a plak se na glatku glazuru lepi slabije. Pacijentima sa poznatim reakcijama na metale se preporučuje da to pomenu na prvom pregledu, kako bi se planirala i zamena drugih metalnih radova, pošto delimično rešenje ne uklanja uvek celu tegobu.

Opsežniji protetski rad se u tom periodu odlaže, pre svega zbog trajanja terapije, potrebe za snimcima i promena na desnima koje postaju osetljivije i sklone krvarenju. Ivica nadoknade se planira prema nivou zubnog mesa, a to se tokom trudnoće i posle porođaja menja, pa bi rad izrađen u tom periodu kasnije loše izgledao. Sanacija karijesa, čišćenje naslaga i hitne intervencije se ne odlažu, jer se zapaljenje u ustima drži pod kontrolom. Kada je zub polomljen i traži zaštitu, postavlja se kvalitetna privremena nadoknada koja služi do završetka terapije. Konsultacija, plan i izbor materijala mogu se obaviti u međuvremenu, tako da izrada krene čim prilike dozvole, sa svim pripremnim koracima spremnim unapred.

Gornje granice nema, pa se protetika radi i u dubokoj starosti, pod uslovom da su desni zdrave i da zubi imaju dovoljno potpore u kosti. Kod starijih pacijenata se češće bira materijal veće čvrstoće i jednostavnija anatomija, a nijansa se prilagođava godinama, jer previše svetli zubi na zrelom licu deluju neuverljivo. Kod mladih osoba se pristupa opreznije, pošto je pulpa krupnija i bliža površini, pa i minimalna priprema nosi veći rizik od osetljivosti. Kod dece i tinejdžera se oštećen zub najčešće rešava ispunom, delimičnom nadoknadom ili privremenom krunicom, dok se definitivan rad planira posle završetka rasta i stabilizacije linije desni. Fasetiranje i estetske korekcije se u toj dobi izvode povratnim metodama koje ne diraju strukturu zuba.

Duvanski dim ne menja boju glazirane keramike, ali menja sredinu u kojoj nadoknada stoji. Katran se taloži na spoju sa zubom, pa se javlja tamna linija tamo gde je kod nepušača sve neupadljivo. Smanjen protok krvi kroz zubno meso usporava zarastanje posle pripreme i pogoduje upali, a povlačenje desni otkriva ivicu rada i stvara mesto na kojem lako nastaje karijes. Pušačima se zato savetuje profesionalno čišćenje na tri do četiri meseca umesto na šest, uz poliranje kojim se obojene naslage uklanjaju bez oštećenja površine. Kod pacijenata koji uz to imaju i parodontopatiju raspored je još stroži. Uz dosledno održavanje, dugoročan rezultat ostaje vrlo dobar, mada se na konsultaciji uvek iskreno predoči da navika traži više pažnje nego kod ostalih.

Bolest potpornog aparata mora biti stavljena pod kontrolu pre izrade bilo kakvog protetskog rada. Nadoknada postavljena na zub koji gubi kost samo ubrzava propadanje i predstavlja izgubljeno ulaganje. Terapija počinje uklanjanjem kamenca iznad i ispod nivoa desni, obradom džepova, po potrebi hirurškim čišćenjem i obukom o tehnici pranja. Kada krvarenje prestane i nalaz se stabilizuje, procenjuje se koji zubi imaju perspektivu, a koji se vade. Kod umerene pokretljivosti se ponekad izrađuje konstrukcija koja povezuje više zuba i raspoređuje silu, čime se pokretljivost smanjuje. Ivica nadoknade se u tim slučajevima postavlja tako da ne nadražuje tkivo, a raspored kontrola je stroži, na tri do četiri meseca. Bez tog redosleda ni najbolji materijal ne daje trajan rezultat.

Ozbiljne ordinacije daju pisanu garanciju na izradu i materijal, najčešće od jedne do pet godina, u zavisnosti od sistema keramike i laboratorije. Dokument obično pokriva lom bez spoljnog uzroka, popuštanje cementa i greške u naleganju, dok izostaje kod povreda, grickanja tvrdih predmeta, zapuštene higijene i izostanka kontrola. Uslovi zato traže dolazak na profesionalno čišćenje dva puta godišnje i nošenje noćne udlage kada je propisana. Pre potpisivanja vredi proveriti da li se pokriće odnosi na celu nadoknadu ili samo na popravku, ko snosi laboratorijski trošak i kako se postupa sa pacijentima koji žive van grada. Podaci o materijalu i seriji čuvaju se u kartonu, što olakšava svaku kasniju intervenciju, čak i kod drugog stomatologa u drugoj ustanovi.