Preporuka struke je znatno ranija nego što većina roditelja misli, dakle do prvog rođendana ili u roku od pola godine od nicanja prvog zuba. Cilj te prve posete nije intervencija nego upoznavanje, provera nicanja i razgovor sa roditeljima o pranju, ishrani i navikama. Kada dete prvi put uđe u ordinaciju bez ikakvog problema i bez bola, ono formira potpuno drugačiji odnos prema stomatologu nego kada prvi dolazak bude izazvan zuboboljom. To je ujedno i najjeftiniji i najefikasniji deo cele dečije stomatologije, jer se time postavlja temelj za sve naredne godine.
Ovo je najraširenija zabluda i uzrok najvećeg broja odloženih dolazaka. Mlečni zubi imaju nekoliko uloga koje ne može da preuzme ništa drugo. Prvo, omogućavaju pravilno žvakanje, a time i normalan unos hrane u periodu najbržeg rasta. Drugo, učestvuju u razvoju govora, jer se veliki broj glasova formira uz pomoć prednjih zuba. Treće, i najvažnije, oni čuvaju mesto za stalne zube koji dolaze ispod njih. Kada se mlečni zub izgubi prerano, susedni zubi se pomeraju u taj prostor, pa stalnom zubu kasnije nema gde da izađe, što je jedan od najčešćih razloga za kasniju ortodontsku terapiju. Zbog toga se mlečni zub leči i čuva, a ne vadi olako.
Kod male dece karijes napreduje znatno brže nego kod odraslih, jer je gleđ mlečnih zuba tanja i mekša. Poseban oblik je karijes koji zahvata prednje gornje zube i najčešće nastaje kod dece koja zaspu sa flašicom mleka, čaja ili soka, ili koja tokom noći stalno sisaju. Tokom sna lučenje pljuvačke se smanjuje, pa šećer ostaje na zubima satima bez ikakve prirodne zaštite. Zbog toga se flašica sa bilo čim osim vode ne ostavlja detetu za spavanje, a posle večernjeg obroka zubi se peru. Isto pravilo važi i za noćno dojenje kod starije dece, gde se posle podoja prednji zubi obrišu mekom gazom.
Većina roditelja pazi na količinu slatkiša, a mnogo manje na to koliko puta dnevno dete nešto pojede. Za zube je učestalost važnija od količine, jer posle svakog unosa šećera sredina u ustima postaje kisela i traje određeno vreme dok se ne vrati u normalu. Dete koje tokom dana povremeno grickeka keks, sok i voćni jogurt drži zube u toj kiseloj sredini gotovo neprekidno. Zbog toga je bolje slatko pojesti odjednom, uz obrok, nego rastegnuto kroz ceo dan. Između obroka se nudi voda, a sokovi, aromatizovana mleka i sportska pića se izbegavaju kao svakodnevno piće.
Pranje počinje sa prvim zubom, mekanom silikonskom četkicom ili gazom, dva puta dnevno. Pasta se koristi od početka, u količini zrna pirinča kod najmlađih, a od treće godine u količini zrna graška, uz sadržaj fluorida prilagođen uzrastu, prema preporuci stomatologa. Ključan detalj koji se najčešće previdi jeste da dete nema dovoljno razvijenu motoriku da samo dobro opere zube sve do školskog uzrasta, pa roditelj obavezno dopire posle njega, najmanje uveče. Konac se uvodi čim se zubi počnu dodirivati, jer četkica ne ulazi između njih. Uveče se posle pranja ne uzimaju hrana i slatka pića.
Kada iznikne prvi stalni kutnjak, otprilike oko šeste godine, na njegovoj griznoj površini postoje duboke brazde koje su uže od vlakna četkice. Upravo tu nastaje najveći broj karijesa kod dece, jer se hrana zadržava, a četkica fizički ne može da dopre do dna. Zalivanje fisura podrazumeva nanošenje tankog zaštitnog materijala koji te brazde zatvara, čini površinu glatkom i lako perivom. Postupak je potpuno bezbolan, ne zahteva bušenje i traje svega nekoliko minuta po zubu. Radi se na stalnim kutnjacima čim izniknu, a proverava se na redovnim kontrolama, jer se sloj vremenom troši.
Fluoridi jačaju gleđ i pomažu da se početna oštećenja zaustave pre nego što nastane rupa. Osnovni izvor je pasta za zube, a u ordinaciji se po potrebi primenjuju i preparati većih koncentracija, u obliku lakova i gelova, kod dece sa povećanim rizikom od karijesa. Kod najmlađih se vodi računa o količini paste, jer deca u tom uzrastu deo paste progutaju, pa se koriste male količine i pasta prilagođena uzrastu. Odluka o dodatnoj primeni fluorida donosi se pojedinačno, na osnovu stanja zuba, ishrane i higijene. Zbog toga se ovo pitanje ne rešava po opštem savetu nego na pregledu.
Sisanje palca ili cucle posle treće godine, disanje na usta, zagrižaj donje usne i infantilno gutanje mogu značajno da utiču na oblik vilice i položaj zuba. Stalan pritisak, iako slab, deluje danima i mesecima, pa pomera zube i menja odnos gornje i donje vilice, najčešće u pravcu otvorenog zagrižaja i isturenih gornjih sekutića. Disanje na usta često ukazuje na otežano disanje kroz nos, pa se u tim slučajevima traži i mišljenje lekara odgovarajuće specijalnosti. Što se ranije navika prekine, to je veća šansa da se posledice povuku same. U suprotnom se rešavaju ortodontskom terapijom, koja se planira već oko sedme godine.
Padovi i udarci u zube su česti i kod najmlađih i kod školske dece, pa vredi znati postupak. Ako je zub samo klimav ili pomeren, ide se kod stomatologa isti dan, jer se u tom periodu može stabilizovati. Ako je stalan zub potpuno izbijen, vreme je presudno, jer se šansa za uspešno vraćanje meri minutima. Zub se hvata za krunicu, nikada za koren, ne pere se četkom niti se struže, već se, ako je prljav, kratko ispere vodom i odmah vrati u ležište ili stavi u čašu mleka ili fiziološkog rastvora i nosi kod stomatologa što pre. Mlečni zub se nikada ne vraća nazad, jer bi se time oštetio zametak stalnog zuba ispod njega. U svakom slučaju povrede, pregled je obavezan i onda kada spolja izgleda da je sve u redu.
Strah kod dece najčešće nije posledica bola nego nepoznate situacije i onoga što su čula od odraslih. Zbog toga postoji nekoliko pravila koja mnogo pomažu. Prvo, prva poseta se zakazuje dok sve valja, bez ijedne intervencije, samo kao upoznavanje i brojanje zuba. Drugo, stomatolog se nikada ne koristi kao pretnja u vaspitanju. Treće, ne obećava se da neće boleti, jer ako i najmanje zaboli, poverenje je izgubljeno, nego se govori jednostavno i iskreno. Četvrto, roditelj ne prenosi sopstveni strah, ni rečima ni ponašanjem u čekaonici. Peto, termini se biraju u prepodnevnim satima, kada je dete odmorno. Kada se ovako pristupi, najveći broj dece stomatologa doživljava potpuno normalno.
Kod dece se sve dešava brže, i nicanje, i smena zuba, i razvoj karijesa. Kontrola na svakih šest meseci, ili češće ako stomatolog tako proceni, omogućava da se početno oštećenje zaustavi dok je još površinsko, kada se rešava jednostavno i bez neprijatnosti. Na tim pregledima se prati i redosled nicanja stalnih zuba, uočava se nedostatak prostora i procenjuje potreba za ortodontskim pregledom. Prate se i navike, higijena i ishrana, jer se saveti menjaju kako dete raste. Redovan dolazak ima i skrivenu korist, jer dete ordinaciju upozna kao mesto na kome se ništa loše ne dešava, pa i eventualna kasnija intervencija prolazi bez otpora.
Smena zuba traje otprilike od šeste do dvanaeste godine i to je period sa najvećim rizikom od karijesa. Razlog je što se u ustima istovremeno nalaze i mlečni i stalni zubi različitih visina, pa je pranje otežano, a novoiznikli stalni zub još nekoliko godina posle nicanja ima nedovoljno sazrelu gleđ. Tome se dodaje i uzrast u kome dete počinje samostalno da bira užinu i piće, često bez nadzora. Zbog toga se baš u tom periodu preporučuju zalivanje fisura, pojačan nadzor nad pranjem i redovne kontrole. Ono što se uradi u ovih nekoliko godina odlučuje o stanju zuba kroz ceo kasniji život.
