Umnjaci su poslednji zubi koji izbijaju, obično negde između sedamnaeste i dvadeset pete godine, i retko koji zub izaziva toliko strepnje i pitanja kao oni. Kod nekih ljudi umnjaci mirno izniknu i nikada ne prave problem, dok kod drugih izazivaju bol, otok i niz komplikacija zbog kojih je potrebno vađenje umnjaka. U ovom tekstu objašnjavamo kako se prepoznaje da umnjak treba izvaditi, kako izgledaju metode vađenja, kako teče oporavak nakon vađenja umnjaka, i na šta sve treba obratiti pažnju, kako biste znali šta vas čeka i zašto se ovom zahvatu pristupa upravo tako.
Napomena: ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje pregled kod stomatologa. Odluku o tome da li i kako umnjak treba vaditi, donosi stomatolog na osnovu kliničkog pregleda i rendgen snimka.
Da bismo razumeli kada i zašto se vadi umnjak, korisno je znati zbog čega baš ti zubi tako često stvaraju tegobe, dok ostali zubi uglavnom izniknu bez muke. Umnjaci su treći kutnjaci, poslednji u nizu, po jedan u svakom uglu vilice, a problem je u tome što u savremenoj, često užoj vilici jednostavno nema dovoljno mesta da izniknu pravilno. Kao poslednji koji izbijaju, umnjaci zatiču vilicu već popunjenu ostalim zubima, pa se dešava da izniknu samo delimično, da izađu pod nepravilnim uglom, ili da ostanu potpuno zarobljeni ispod desni ili u kosti, što se stručno naziva impaktiran umnjak. Upravo iz tih nepovoljnih položaja proističe većina tegoba, jer takav umnjak teško se čisti, lako skuplja bakterije i hranu, pritiska susedne zube i postaje stalni izvor upale, pa ono što je trebalo da bude običan zub postaje problem koji traži rešenje.
Postoji nekoliko jasnih znakova koji govore da bi umnjak mogao da zahteva vađenje, a najčešći je bol, koji se javlja u zadnjem delu vilice, ponekad tup i povremen, a ponekad jak i uporan. Uz bol se često javlja i oticanje i zapaljenje desni oko umnjaka, jer kod delimično izniklog umnjaka nastaje džep desni u koji ulaze hrana i bakterije, pa dolazi do infekcije, crvenila i osetljivosti, a ponekad i do otežanog otvaranja usta ili neprijatnog zadaha. Znak da nešto nije u redu može biti i pritisak koji se širi na susedne zube, osećaj napetosti u vilici, pa čak i glavobolja ili bol koji zrači ka uhu i vilici. Vredi znati i da umnjak ne mora uvek da boli da bi bio problem, jer se ponekad tek na rendgen snimku vidi da je nepravilno postavljen, da pritiska koren susednog zuba ili da je zahvaćen karijesom do kog se teško dopire, pa se i u takvim slučajevima preporučuje vađenje pre nego što nastane veća šteta. Zbog svega toga, kada se jave bol, otok ili ponavljano zapaljenje u predelu umnjaka, to je jasan signal da treba otići kod stomatologa, koji će pregledom i snimkom utvrditi pravo stanje.
Važno je reći i da ne mora svaki umnjak da se vadi, jer ako je pravilno izniknuo, na svom mestu, ako ne pravi tegobe i može normalno da se održava i čisti, umnjak može mirno da ostane i da služi kao i svaki drugi zub. Vađenje postaje potrebno tek onda kada umnjak izaziva probleme ili kada postoji jasan rizik da će ih izazvati, pa se odluka uvek donosi na osnovu konkretne situacije, a ne po pravilu da svaki umnjak mora napolje. Upravo zato je pregled kod stomatologa presudan, jer se procenom položaja umnjaka i snimkom utvrđuje da li ga treba vaditi ili je dovoljno pratiti i redovno kontrolisati, čime se izbegava i nepotrebno vađenje i, jednako važno, odlaganje kada je vađenje zaista potrebno.
Kada se utvrdi da umnjak treba izvaditi, sam način vađenja zavisi pre svega od toga kako je umnjak izniknuo i gde se tačno nalazi, pa se razlikuju dve osnovne situacije. Ako je umnjak potpuno izbio i lako je dostupan, njegovo vađenje je jednostavno i slično vađenju drugih zuba, pa se obavlja standardnim postupkom bez posebnih zahvata. Kod umnjaka koji su impaktirani, dakle delimično ili potpuno zarobljeni u kosti ili ispod desni, ili su postavljeni pod nepovoljnim uglom, zahvat spada u domen oralne hirurgije i nešto je složeniji, jer je ponekad potrebno hirurški pristupiti zubu, ukloniti deo desni ili kosti koji ga prekriva, a sam zub se često vadi u više delova kako bi se olakšalo uklanjanje i poštedelo okolno tkivo. Ono što je pacijentima najvažnije da znaju jeste da se ceo zahvat, bez obzira na složenost, obavlja pod lokalnom anestezijom, pa je predeo potpuno neosetljiv i sam postupak nije bolan, a pacijent oseća samo pritisak i pokrete, ali ne i bol. Pre zahvata stomatolog na osnovu snimka procenjuje položaj umnjaka i objašnjava kako će vađenje teći, pa je uvek dobro postaviti sva pitanja unapred, jer to smanjuje i strepnju i nesigurnost.
Oporavak je deo koji pacijente najviše zanima, a uz pravilnu negu obično protekne glatko i bez komplikacija. Prvih nekoliko dana nakon vađenja umnjaka sasvim je normalno da postoji blag do umeren otok, osetljivost i nelagoda, koji su najizraženiji u prva dva do tri dana, a zatim postepeno slabe iz dana u dan. Na mestu izvađenog zuba stvara se krvni ugrušak, koji ima ključnu ulogu u zarastanju, jer štiti ranu i predstavlja osnovu za stvaranje novog tkiva, pa je najvažniji zadatak u prvim danima upravo da se taj ugrušak zaštiti i ne pomeri. Zbog toga se u prvim danima preporučuje nekoliko jednostavnih, ali važnih pravila, a to su da se odmah nakon zahvata koristi hladna obloga preko obraza radi smanjenja otoka, da se hrana bira mekana i mlaka, a da se izbegavaju vrući, tvrdi i ljuti zalogaji dok rana ne zaraste. Posebno je važno da se u prvim danima ne ispira usta silovito, ne pljuje, ne pije na slamku i ne puši, jer sve to može da pomeri ili izvuče krvni ugrušak i tako uspori zarastanje, kao i da se poštuju sva uputstva stomatologa, uključujući eventualnu propisanu terapiju. Uz pravilnu negu, otok i nelagoda postepeno prolaze tokom nekoliko dana, a rana potpuno zarasta u narednim nedeljama, pa se većina ljudi brzo vraća svakodnevnim aktivnostima.
Iako oporavak najčešće teče uredno, postoje znaci na koje treba obratiti pažnju i zbog kojih se treba javiti stomatologu, jer mogu ukazivati na komplikaciju. To su pre svega jak bol koji se pojačava nekoliko dana nakon zahvata umesto da slabi, produženo ili obilno krvarenje, izražen otok praćen povišenom temperaturom, kao i gnoj ili vrlo neprijatan ukus i miris iz rane. Jedna od poznatijih komplikacija je i takozvana suva alveola, do koje dolazi kada se krvni ugrušak prerano izgubi, pa rana ostane nezaštićena, što izaziva jak bol i traži pomoć stomatologa, a upravo zato su pravila o zaštiti ugruška u prvim danima toliko važna. Vredi zapamtiti da je uredan oporavak u velikoj meri u rukama samog pacijenta, jer poštovanje uputstava presudno utiče na to da li će zarastanje proteći bez problema, pa se pažljivim pridržavanjem saveta većina komplikacija jednostavno izbegne.
Kada stomatolog proceni da umnjak treba izvaditi, odlaganje najčešće samo pogoršava situaciju, jer problematičan umnjak vremenom nastavlja da pravi tegobe, ponavljano zapaljenje, pritisak na susedne zube i teško dostupan karijes, pa se ono što je moglo da se reši jednostavnije, kasnije rešava teže. Uz to, vađenje umnjaka je često lakše i oporavak brži kada se uradi na vreme, dok se problem još nije proširio na okolno tkivo i susedne zube. Zato je najpametnije ne čekati da bol postane nepodnošljiv, već se javiti stomatologu na prve znake, jer pravovremena procena i, kada je potrebno, pravovremeno vađenje čuvaju i umnjak i zube oko njega od nepotrebnih komplikacija.
